Miodraga Lazića pamtiće, ističu u Kliničkom, po tome što je bio ratni hirurg dobrovoljac.
Čovjek koji je časno, hrabro i ponosno, rame uz rame, na prvim linijama fronta, stajao kraj srpske vojske, u svim ratovima koji su zadesili našu zemlju i naš narod. Čovjek, lekar, vojničina koji je spasao više od hiljadu života na bojištu, operišući i po tri vojnika istovremeno, radeći u ratnoj bolnici, na polju i po 36 sati bez prestanka. Čovjek koji je golim rukama, stiskajući ga, oživio srce ratnika u Istočnom Sarajevu, koje i danas kuca – stoji na sajtu KC Niš.
U emotivnoj poruci KC Niš navode da je Lazić preminuo od korone. On je ostao uz svoje kolege, uprkos tome što je bio u ugroženoj grupi i što ga je samo dva mjeseca delilo od odlaska u penziju, o to je i sam napisao u oproštajnom pismu, koje je objavljeno na sajtu KC Niš.
Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvijek iskreno će plakati svi jer su uvek vjerovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvijek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje seste koje ste mi uvek vjerovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog djece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. – piše u poruci.
U pismu stoji i da mu je želja da bude ispraćen uz pjesmu Marš na Drinu, pa se preko društvenih mreža pozivaju građani da to i učine – da u 20 sati, kada se obično čuje aplauz za medicinare, uz njega pusti i ova kompozicija Stanislava Biničkog.
