Sveta velikomučenica Marina, u narodu poznata kao Ognjena Marija, u crkvenom kalendaru je obeležena crnim slovom i slavi se 30. jula.
Ona je rodom bila iz Antihije, krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala za vreme vladavine cara Dioklecijana. Nakon što je primila hrišćanstvo, zavetovala se da se nikada neće udati i da će svojom krvlju da postrada za Isusa Hrista. Zbog tog njenog mišljenja, otac ju je zamrzeo i nije je više smatrao ćerkom.
Ipak, jedno predanje kaže i da je jedan od carskih namesnika želeo da oženi svetu Marinu kada je prešla u hrišćanstvo. Kada je ipak odbila, on je od nje zahtevao da se pokloni i idealima carstva. Odbijanjem da to uradi, pod izgovorom da neće prineti žrtvu mrtvim idolima, sveta Marina pretrpela je mučenja, pa je krvava završila u tamnici. Tamo se molila Bogu posle čega ju je osvetlila nebeska svetlost. U njoj su iščezli zidovi i ukazao joj se krst sa golubicom na vrhu.
Nažalost, tri dana posle toga pogubljena je mačem i ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život za hrišćansku veru.
Na njen praznik prema narodnom predanju ne bi trebalo da se obavljaju teški poslovi jer onda ona kažnjava i pali ognjenom – zato se i naziva Ognjena Marija. Smatra se da svako ko to prekrši ne može da očekuje božiju milost. Postoji poslovica koja kaže „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu“.
U narodu se veruje da ova svetiteljka zna ko je grešan i da na njen praznik svako dobije po zasluzi. Takođe, među vernicima se veruje da je ona sestra Svetog Ilije, odnosno Ilije Gromovnika koji izaziva veliko strahopoštovanje. Prema predanju, ona krije od brata kada je njegov praznik jer plaši da se od sreće i radosti ne bi zaboravio i uništio svet gromovima.
Važe verovanja za sutrašnji dan da ako sevaju munje i ako se čuju gromovi to nije dobar znak i da može doći neka kazna.
Pamte se mnogi nesrećni slučajeve koji su se dogodili na današnji dan, kada su se plivači udavili u rekama i jezerima. Zbog toga se veruje da na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u „velikim vodama“. Zato kupanje u bazenima, rekama i drugim većim površinama ostavite za drugi dan.
Deo njene ruke se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori dok se ostatak moštiju nalazi u manastiru iznad Ohridskog jezera. Interesantno je da njene mošti obilaze i hrišćani i muslimani.
U nekim delovima Istočne Srbije mišljenja su da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao „u svoj odraz u ogledalu“.
Obeležava se i kao krsna slava kod Srba.
