Habekovi komentari došli su tokom njegove najave posebnog poreza na prirodni gas, čiji je cilj da preraspodijeli uticaj nestašice energije između kompanija i populacije.
Njemački ministar za ekonomiju i klimu Robert Habek odbacio je cio poslovni model zemlje, rekavši da se oslanja na jeftin uvoz energije iz Rusije koji se nikada neće vratiti. Habekovi komentari došli su tokom njegove najave posebnog poreza na prirodni gas, čiji je cilj da preraspodijeli uticaj nestašice energije između kompanija i populacije.
„Njemačka je razvila poslovni model koji se u velikoj mjeri zasnivao na zavisnosti od jeftinog ruskog gasa”, rekao je Habek novinarima u Berlinu, napominjući da to znači i zavisnost od „neprijatelja međunarodnog prava, liberalne demokratije i njenih vrednosti”.
„Ovaj model je propao i neće se vratiti”, rekao je on.
Zbog toga što je Rusija „samovoljno” prekinula isporuke gasa EU, tvrdi Habek, Njemačka treba da „spasava kompanije koje su ušle u teškoće i to mora da podnese kao nacionalna ekonomija”, nazivajući to „gorkim lijekom” koji mora da se unese u proces.
„Ovaj porez je najpravedniji mogući način raspodijele i snošenja dodatnih troškova koji su nastali među stanovništvom. Alternativa nije bez poreza. Alternativa bi bila kolaps njemačkog energetskog tržišta, a sa njim i velikog dijela evropskog energetskog tržišta”, naveo je Habek.
Udruženje operatera gasovoda je u ponedeljak uvelo taksu od 2,4 evrocenta po kilovat satu, koja će stupiti na snagu u oktobru i trajati do aprila 2023. godine. Prema procjenama koje je Rojters objavio ranije tokom dana, uobičajena taksa će koštati domaćinstvo oko 500 evra godišnje.
Habek je rekao da je 12 uvoznika do sada podnjelo zahtev za olakšice i da će dobiti oko 34 milijarde evra pomoći, što predstavlja 90 odsto njihovih dodatnih troškova.
„Sve mjere imaju posledice, a neke od njih su i namet. Ali one dovode do toga da budemo manje podložni ucjenama i da tako možemo da odlučujemo o snabdevanju energijom nezavisno od Rusije. I tako, na kraju krajeva, možemo da djelujemo i suvereno u pogledu spoljne i bezbednosne politike”, rekao je on novinarima.
Njemačka se dugo oslanjala na ruski prirodni gas za pogon svoje proizvodne industrije. Međutim, ovaj model je u proteklih nekoliko godina primao jedan udarac za drugim. Između blokada zbog koronavirusa koje su poremetile međunarodnu trgovinu, Habekovova Zelena stranka je donjela svoju agendu o klimatskim promjenama, vladajućoj koaliciji i embargu EU protiv Rusije zbog sukoba u Ukrajini.
Rusija se obavezala da će ispuniti sve preostale ugovore o gasu, ali Njemačka nije preuzela dugoročne obaveze, djelimično zbog brige za zaštitu životne sredine, ostavljajući Berlinu vrtoglave cijene na spot tržištu. Njemačke vlasti su odbile da sertifikuju „Severni tok 2”, potpuno završen gasovod ispod Baltičkog mora koji je trebalo da udvostruči obim direktnog ruskog uvoza, čak i prije nego što je sukob u Ukrajini eskalirao u februaru.
