Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Miholjske zadušnice.
U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih, pa su tako uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana, Miholjske Zadušnice. Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju – Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice. Takođe, poseban dan kada treba posetiti grobove svojih najmilijih Crkva je odredila i Pobusani ponedeljak, osmi dan od Vaskrsa.
U našem narodu je ukorenjeno mnogo običaja i verovanja vezanih za zadušnice. Jedan od najvažnijih svakako je običaj da se odmah ujutru izađu na groblje, na grob donesu žito i vino i upale sveće za pokoj duše umrle osobe. Narod veruje da sveće koje se pale za sve bližnje koji su preminuli predstavljaju simbol svetlosti Hristove kojom obasjava dušu svakog od njih.
Običaj je i da se na Zadušnice deli milostinja.
Ako su grobovi vaših najmilijih daleko, sveću za pokoj duše namenite i zapalite u crkvi.
