Stiže jesen, a kao i prethodnih godina, sa njom stiže i najezda smrdibuba. Leto je doba godine kada mnogobrojni insekti posećuju naš dom i pored svih mera zaštite koje preduzimamo kako bi sprečili njihovo prisustvo. Međutim, s jeseni možete začuti neobično zujanje i primetiti bubu dosta čudnog oblika. Ako uzmete maramicu i pokušate da je uništite, vaš dom će preplaviti nesnosan smrad, po kojem su ovi insekti i dobili nadimak.
Generalne karakteristike
Smrdibuba ili smrdljivi martin, kako od milja nazivamo ove insekte, pripada porodici Pentatomidae. Može dostići veličinu od 170mm, a boja tela varira od svetlo zelene do mrke. Ženka je veća od muške jedinke. Telo ima oblik štita, sa crnim tačkicama na abdomenu. Sve vrste smrdibuba imaju krila i mogu da lete. Na glavi imaju visokopozicionirane i dugačke antene.
Životni vek im je od 60 do 75 dana. Polnu zrelost dostižu za tri nedelje, a razmnožavaju se brzo i jednostavno. Ženka može položiti do 260 masa jajašaca tokom svog kratkog života. Upravo zbog toga je brojnost smrdibuba u toplom delu godine enormna.
Poreklo i zastupljenost smrdibuba
Na našem području najzastupljenije su mramorna smrdibuba i zelena etiopska smrdibuba. Mramorna smrdibuba je brojčano nadmoćnija od zelene. Prvi primerak mramorne smrdibube registrovan je 2004. godine u Evropi. Smatra se da je stigla iz jugoistočne Azije, putem transporta biljaka. U Srbiji je prvi put zabeležena 2016. godine, što ne znači da je nije bilo i ranije. Mramorne smrdibube su tropski insekti koji vole toplotu, stoga su u našim predelima najbrojnije u najtoplijem delu godine.
Zelene etiopske smrdibube imaju slične karakteristike kao i mramorne, a kod nas su prvi put registrovane pre desetak godine.
Smrdibube se adaptiraju na prostor koji žele da nasele, a adaptacija može da potraje i do 30 godina. U periodu adaptacije njihovo razmnožavanje je pojačano, kako bi ih što više preživelo, kako bi kao vrsta opstale i ukorenile se na novom podneblju.
Šta je razlog enormne brojnosti smrdibuba?
Smrdibube, kao tropska vrsta, traže topla podneblja za život. Naš region poslednjih godina ima pakleno vruća leta, duge i umereno tople jeseni i blage zime. Temperature od +15 stepeni znaju da potraju i do novembra, što smrdibubama odgovara.
Kad temperatura počne da opada, a jutra i večeri da budu sveže, smrdibube traže topla mesta na kojima bi u hibernaciji mogle da prezime. Zbog toga ulaze u kuće i stanove, zatvorene objekte. Mrežice na prozorima nisu garancija da neće dospeti u unutrašnjost doma, jer je ovim insektima dovoljno par milimetara prostora da se provuku kroz najsitnije pukotine.
Još jedan razlog što su smrdibube postale brojčano moćne leži u tome što nemaju prirodne neprijatelje na našem području. Njihovi prirodni neprijatelji su ptice, gušteri i ose, čija populacija u našem regionu opada, naročito u velikim gradovima, te je dezinsekcija u Beogradu na primer jedini način za uspešno suzbijanje smrdibuba.
Da li su smrdibube opasne?
Smrdibube se hrane isključivo hranom biljnog porekla. Napadaju voće i povrće koje ima tanku opnu, kao što je paprika, paradajz, breskva, grožđe, kajsija i slično. Mogu se hraniti i baštenskim biljem. Tokom procesa hranjenja probijaju zaštitnu opnu plodova, isisavajući sokove iz ploda.
Na ovaj način pričinjavaju ogromne štete u poljoprivredi, jer plodovi trule i propadaju. Zabeleženi slučajevi gde su smrdibube napravile značajnu štetu na poljoprivrednim usevima, ali Evropa i Amerika su u znatno goroj poziciji. Poljoprivrednici trpe ozbiljne finansijske gubitke zbog štete koju prave smrdibube, stoga se radi na planovima za njihovo suzbijanje.
Smrdibube mogu prenositi viruse i bakterije na biljne kulture i time ubrzati njihovo propadanje.
Po ljude i životinje smrdibube ne predstavljaju zdravstvenu opasnost. Njihovo prisustvo jeste uznemirujuće, a miris koji ostavljaju je i više nego neprijatan, ali medicinski nije dokazano da mogu biti prenosioci zaraznih bolesti.
Preporučuje se ipak da smrdibube ne dodirujete nezaštićenim rukama. U samoodbrani one ispuštaju smrdljivu tečnost koja je na bazi alkohola, a koja može izazvati iritacije kože, sluzokože i očiju.
Kako suzbiti smrdibube
Invazija smrdibuba na ljudske domove u periodu jeseni je najintenzivnija, a sa hladnijim jesenjim mesecima dostići će svoj maksimum. Smrdibube će biti u potrazi za toplim boravištem tokom zime i pronaći će svoj put do unutrašnjosti ljudskih domova. Često se dešava da ih i ljudi sami, nesvesno, unesu u kuću spolja, na garderobi, saksijama cveća, sa kesama sa voćem i povrćem ili vešom koji je sušen napolju. U kući ćete ih najčešće zateći u dovratcima, okvirima prozora, šupljinama i pukotinama u zidovima i drvenariji.
Ubijanje smrdibuba nije idealno rešenje, jer je miris koji ispuštaju zbilja nesnosan i gotovo ga je nemoguće eliminisati iz životnog prostora. Fizičke barijere, kao što je zaštitna mreža na prozoru jedno su od najboljih rešenja – ali imajte u vidu da ako postoji i najsitnija pukotina, smrdibube će je pronaći.
Prirodno rešenje za njihovo uklanjanje je jako svetlo na balkonima, na koje će leteti, a koje će ih spržiti. Ispod izvora svetlosti možete postaviti posudu sa sapunicom, u kojoj će se udaviti kada padnu ošamućene svetlom.
Ako brojčano stanje smrdibuba postane zabrinjavajuće, dezinsekcija je jedini način da se oslobodite njihovog prisustva. Profesionalna služba deratizacije će upotrebiti insekticide širokog spektra delovanja koji će zasigurno ukloniti smrdibube iz vašeg životnog prostora, a koji su potpuno bezopasni po ljude, decu i kućne ljubimce.
