Piše: Tamara Jovanović
Ovo su ključna pitanja koja bi trebalo postaviti međunarodnoj zajednici.
Visoki predstavnik u BiH, Valentin Incko, nametnuo je u petak, 23. jula, dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima zabranjuje i kažnjava negiranje genocida u Srebrenici.
Na takvu odluku reagovali su predstavnici vlasti iz Republike Srpske. Zanimljiva je i činjenica da je Valentin Incko svoju volju nametnuo samo dva dana pred objavljivanje Izveštaja nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine.
Valentin Incko još od početka svog mandata, pa do danas, radi na ideji stvaranja sintetičke „bosanske nacije“, iako je ona u suprotnosti sa interesima sva tri naroda u BiH. Podsećanja radi, tu ideju u BiH donela je austrougarska okupacija na čelu sa Benjaminom Kalajem, koji je koristio termin „bosanska nacija“ skovan u političke svrhe. Benjamin Kalaj, kao očigledni ideološki uzor Visokog predstavnika, proklamovao je „bosanski patriotizam“ i propagirao agresivni bosanski nacionalizam, čije su jezgro trebali da budu muslimani (danas Bošnjaci) kao nosioci buduće bosanske nacije.
Baš kao i danas, postavljeno je pitanje šta je bio cilj nasilnog stvaranja novog identiteta stanovništva u Bosni i Hercegovini?
Čuveni profesor Ekmedžić odgovara da je stvaranje jednog istorijski mitskog naroda imalo za cilj da odvoji stanovništvo BiH od susednih Srba i Hrvata. Poznato je i mišljenje američke i britanske naučnice Marien Vencel (Marien Wenzel) koja je istraživala stećke u BiH i zaključila da su okupacione vlasti nasilno stvarale sintetičku naciju kako bi „našle ideološko uporište njima neophodnog razdvajanja Bosne i Hercegovine od Srbije“.
Postavlja se pitanje da li Valentin Incko danas radi istu stvar sa istim ciljem, pošto njegov lik i delo sada, nakon isteka mandata, sigurno neće ostati upamćeni i u istoriji upisani kao pacifički? Naprotiv, njegov rad najpre je uporediv sa delom Benjamina Kalaja.
Populističke, nasilne i nametnute odluke Visokog predstavnika, bio on Icko, Šmit ili neko treći,bez mogućnosti dijaloga u kojem bi sve strane bile podjednako zastupljene, neće doprineti miru i toleranciji u BiH, ali će zato sigurno utabati put neželjenim sukobima i raspadu i ovako poljuljane stabilnosti Bosne i Hercegovine.
