Dom i porodicaLIFESTYLEZanimljivosti

Sve što treba da znate o uzgoju kikirikija

Kada pomislite na kikiriki, prva pretpostavka je da je u pitanju namirnica koja poreklo vodi iz egzotičnih krajeva sveta, zar ne? U pravu ste. Kikiriki poreklo vodi iz Južne Amerike, Paragvaja, a na naše prostore je donešen u 15. veku. Zanimljivo je da je u početku korišćen isključivo kao stočna hrana.

Ima puterasti orašasti ukus koji mnogi obožavaju i savršena je grickalica. Iako je mnogima jedna od omiljenih namirnica, ljudi uglavnom ne znaju kako izgleda biljka kikirikija. Pretpostavlja se da raste na drvetu, poput badema i drugih orašastih plodova.

Ako ste živeli u zabludi da je kikiriki nalik lešniku, bademu, orasima – dozvolite da vas razuverimo. Kikiriki je zapravo leguminoza – mahunarka, baš kao sočivo, pasulj ili grašak. Ako bismo biljku poredili sa drugim biljkama kojima nalikuje, pandan bi joj bio krompir. Naime – kikiriki se seje u zemlji, iz koje raste biljka. Kada biljka procveta, cvetovi se savijaju ka zemlji, zaranjaju u nju i pod zemljom razvijaju mahune. Dakle, plod kikiriki se ne bere – iskopava se iz zemlje.

Zanimljivo – zar ne!? Obzirom da na našem području postoji velika potražnja za kikirikijem, a proizvođača je svega nekoliko, kikiriki je deficitarna biljna kultura u Srbiji. Ako se bavite poljoprivredom, ova informacija vam otvara brojne mogućnosti u pogledu setve za narednu sezonu. No, hajde da vidimo šta je sve potrebno za uzgoj kikirikija.

Kako se seje kikiriki?

Setva ove zanimljive biljke u Srbiji i regionu još uvek je u povoju – postoje poljoprivredna gazdinstva koja su stidljivo otpočela sa proizvodnjom, ali potražnja je još uvek mnogo veća nego ponuda. Kikiriki pak odlično uspeva na našem podneblju, a postiže mnogo bolju cenu otkupa nego uobičajene biljne kulture, karakteristične za naše geografsko područje.

Kikiriki se seje u proleće, nakon što prođe opasnost od mrazeva – krajem aprila ili početkom maja, kada je zemljište prijatno zagrejano suncem. Zemljište koje mu pogoduje je plodno i rastresito, dobro usitnjeno. Ne odgovaraju mu kisela i zbijena zemljišta i u takvim uslovima neće napredovati.

Kikiriki se seje baš kao i krompir. Za jedan hektar obradive površine biće vam potrebno 70ak kg semena. U svaku kućicu ubacuju se 4-5 semena, a zatim se dobro zagrće. Potrebno je napraviti razmak između kućica od 30cm, dok između redova razmak treba da bude nešto manji od jednog metra, kako bi biljka imala dovoljno prostora da napreduje.

Biljku je potrebno zalivati (ako nema kiše, jer voli umerenu vlagu), đubriti i okopavati. Prilikom okopavanja, uvek vodite računa da je kućica fino zagrnuta zemljom, kako bi biljka lepo napredovala.

Biljka cveta predivnim žutim cvetovima, koji se, kada se osuše, savijaju prema zemlji, a biljka ih gura pod zemlju, gde se razvijaju mahune kikirikija. Kada cvetovi odu pod zemlju, treba ih zagrnuti zemljom, kako bi se mahune razvile i kako bi se dobio bogat plod.

Berba, pakovanje i skladištenje kikirikija

Kada biljka počne da žuti, vreme je za berbu. Potrebno je između 120 i 150 dana (oko 5 meseci od datuma setve) da bi se razvio plod kikirikija. Berbu ne treba odlagati jer bi se moglo desiti da se mahune odvoje od biljke, ostanu u zemlji i počnu da trunu.

Prilikom berbe iskopava se cela biljka, otresa od zemlje i ostavlja na strujanju vazduha, kako bi se mahune prosušile.

Kikiriki ne zahteva sušenje u sušarama i skladištenje zrna u silosima, stoga je njegovo skladištenje povoljnije nego skladištenje tradicionalnih biljnih kultura. Kikiriki se pakuje uz pomoć mašine za pakovanje u vreće. Mašine za pakovanje mogu biti ručne ili automatske, zavisno od obima vaše proizvodnje, ali u oba slučaja pakovanje se odvija brzo i jednostavno.

Ručne mašine za pakovanje radnik prinosi vrećama, koje mašina prošiva. Automatske mašine su primerenije za veće proizvodne pogone i veće količine robe. Imaju automatske dozirne sisteme i korektivne vage, koje se unapred podešavaju, same odmeravaju količinu proizvoda koji pakuju u vreće. Vreće u kojima se čuva kikiriki mogu biti tekstilne (juta) ili polipropilenske (plastika). Plastične vreće čuvaju kikiriki od štetnog uticaja vlage, koji može negativno delovati na mahunu.

Da li se uzgoj kikirikija isplati?

Kikiriki postiže mnogo bolju cenu otkupa nego kukuruz ili pšenica. Na 300 kućica kikirikija prosečan prinos je oko 150kg ploda, što bi značilo da jedna kućica „rađa“ oko pola kilograma kikirikija. Otkupna cena od 500 rsd i minimalna ulaganja prilikom proizvodnje garantuju izvesnu zaradu. Naime, sve što vam je potrebno od mehanizacije za uzgoj ove biljne kulture jeste motika. Još ako radnu snagu imate u vlastitom gazdinstvu i ne morate da plaćate najamne radnike, profit je izvestan.

Kikiriki se može prodavati u mahunama, pečen, pržen, slan, neslan, mleveni (za kolače) ili u vidu proizvoda poput popularnog putera od kikirikija. Puter od kikirikija se sve više traži kod nas, a ova namirnica se uglavnom uvozi – malo je domaćih proizvođača. Proizvodnja je jednostavna i zahteva svega tri sastojka – kikiriki, so i med (ili šećer). Izbora je mnogo, a na vama je samo da odlučite. Gajenje ove alternativne biljne kulture se itekako isplati.

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close
Close