Јučerašnji zaključci Narodne skupštine Republike Srpske, u vezi sa radom visokog predstavnika, uticaće na budućnost isključivo kao akt političke volje i pristup koji već pokazuje da proces uvođenja novog visokog predstavnika u realnost BiH ne ide tako lako, istakao je profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Miloš Šolaja, gostujuću u programu Radija Republike Srpske.
„Savjet za sprovođenje mira, onako kako je nastao, tako nije ni izgrađen u potpunosti sa svojim unutrašnjim odnosima i strukturima. Ključna institucija, odnosno posljednja riječ kada je u pitanju imenovanje visokog predstavnika, je Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija, ali suštinski u političkoj praksi i novostvorenim političkim odnosima je Savjet za sprovođenje mira taj koji Savjetu bezbjednosti upućuje ime“, rekao Šolaja u emisiji Otvoreno rečeno.
On dodaje da je sada pitanje da li Savjet za sprovođenje mira može da donese neku odluku koja nije zasnovana na konsenzusu.
„Ako može, onda će uputiti neko ime u Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija, ali ako se Rusija nije složila u Savjetu za sprovođenje mira onda neće ni u Savjetu bezbjednosti“, naglašava Šolaja.
On zaključuje da ukoliko se nešto ne usaglasi u okviru Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira onda neće biti takve odluke, a upravo zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske vraćena je priča o neophodnosti te saglasnosti.
