Naime, pogođena sporim ekonomskim rastom i imigrantskom krizom, mnoga evropska društva doživljavaju neku vrstu ideološke transformacije, što pogoduje rastu popularnosti neodesničara, koji svojim građanima, umjesto evropskih tema, sada serviraju priče o radikalnom obračunu sa sve vidljivijim siromaštvom, ali i najezdom afroazijskih migranata.
Nerzuk Ćurak, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i stručnjak iz oblasti geopolitike i međunarodne sigurnosti, smatra da je Evropa posljednjih godina ozbiljno skrenula udesno.
„Rast popularnosti politika desnog uma ima ozbiljne posljedice po ovo naše područje. Vidite da i ideje o novom obliku uređenja BiH imaju podršku nekih desnih krugova EU. Generalno, BiH ne odgovara rast popularnosti desničarkih ideja unutar EU; rast evropske neodesnice direktno utiče na situaciju ovdje jer daje krila istim idejama“, zaključuje Ćurak.
Da jačanje evropske desnice svima nama pred očima traje već godinama, smatra i Miodrag Živanović, redovni profesor na Banjalučkom univerzitetu.
On, pak, ide i korak dalje, konstatirajući da su demokratske politike u Evropi eliminirane još prije petnaestak godina.
„Refleksije na BiH su takve da zapravo nisu ni bitne, jer je u BiH izvorno postavljeno ustrojstvo koje je desničarsko, Ustavom regulisano. Nažalost, ta proizvodnja desnice je legalna i legitimna, tako da nama ne treba nikakav uticaj, jer mi jesmo jedan od generatora jačanja desnice“, smatra Živanović.
Profesor Enver Kazaz, jedan od vodećih analitičara u zemlji, zaključuje da je, po ovim kriterijima, „BiH bila Evropa prije Evrope“.
„Kod nas su već bile na vlasti partije s neofašističkim programima. Prema tome, ovo što se dešava u Evropi samo može pogodovati jačanju ovih partija. A to znači da radikalizam u BiH dobija u Evropi svoju sliku“, ističe Kazaz.
On smatra da evropski put BiH ostaje neupitna kategorija, obrazlažući svoj stav tezom da će bh. radikali svakako težiti da se priključe svojoj ideološkoj braći u Evropi.
Kako god, tek kratkim istraživanjem mogli smo se uvjeriti da stranke desnice i ekstremne desnice u ovom trenutku drže vlast ili participiraju u vlasti u više od deset evropskih država, a kakvo je raspoloženje u demokratskoj Evropi najbolje su pokazali nedavno okončani izbori u Austriji.
Danas, desnicu u EU čini širok spektar stranaka, od populista i nacionalista do ekstremnih neofašista, a jedine dvije države u kojima desnica nije u usponu su Španija i Portugal. Inače, ovom vrućom temom ovih dana se bave mnogi ugledni evropski mediji, a jedan od zaključaka je taj da se, ipak, dešava nezamislivo – rađanje radikalne desnice, iako su mnogi pad Berlinskog zida i nestanak blokovske podjele Evrope vidjeli kao kraj političke istorije i početak stvaranja neideološke EU.
– AUSTRIJA: Slobodarska partija Austrije Norberta Hofera ima petinu poslanika u parlamentu, Hofer za dlaku izgubio izbore za predsjednika.
– POLJSKA: Desničarska Partija zakona i pravde osvojila 39 odsto glasova i formirala Vladu Poljske.
– MAĐARSKA: Partija Fides Viktora Orbana osvojila većinu na izborima dva puta zaredom. Ekstremno desna stranka Jobik dobila 20 odsto.
– NJEMAČKA: Desničarska Alternativa za Njemačku (AfD) osvojila oko 25 odsto na izborima. Vrlo je popularan i islamofobni pokret Pegida.
– GRČKA: Neofašistička Zlatna zora, koja se odlikuje ekstremnim antiimigracionim stavovima, 2012. prvi put ušla u parlament Grčke.
– FRANCUSKA: Nacionalni front Marin le Pen, ekstremno desna stranka, bilježi vrtoglavi uspon i trenutno je jedna od najuticajnijih partija u Francuskoj.
– ŠVEDSKA: Estremno desna Švedska demokratska partija osvojila je na posljednjim izborima 13 odsto glasova.
– FINSKA: U Finskoj je sve popularnija konzervativna stranka Pravi Finci, koju u Evropi smatraju populističkom i ekstremnom.
– DANSKA: U Danskoj je ove godine na vlast došla desničarska evroskeptična Danska narodna stranka.
– NORVEŠKA: Krajem 2013. desna koalicija pobijedila je na norveškim izborima, četiri stranke desnice osvojile skoro dvije trećine u parlamentu.
