Šta zapravo znači „dvosoban stan“? Arhitekta objašnjava zabludu

U oglasima za nekretnine često se stan sa jednom spavaćom sobom i dnevnim boravkom označava kao dvosoban. Mnogi kupci, s druge strane, očekuju da dvosoban stan ima dvije spavaće sobe, što na terenu izaziva nesporazume i nezadovoljstvo.

Koliko prostorija bi zapravo trebalo da ima jednosoban, dvosoban ili trosoban stan, za Index.hr je objasnio hrvatski arhitekta Janko Kralj iz ATAK studija. On priznaje da praksa na terenu često odstupa od onoga što bi po pravilima trebalo da važi.

Kako kaže, prva tipologija koju treba razumjeti jeste garsonijera – prostor koji čine ulaz, kupatilo i multifunkcionalna prostorija koja služi i kao kuhinja, trpezarija, spavaća soba i dnevni boravak.

Sljedeći tip je sličan, ali sa pregrađenom kuhinjom i trpezarijom. Kralj objašnjava da bi i to u normalnom sistemu i dalje trebalo da se zove garsonijera, jer je tlocrt suštinski identičan – samo je kuhinja odvojena običnim pregradnim zidom.

„Kod nas su to ‘jednosobni stanovi’. Lično smatram da je to veliki promašaj te pogrešno imenovanje, jer taj garsonjerski multifunkcionalni boravak, spavanje, trpezarija sklop nije soba. Soba je, po mom mišljenju, nešto drugo“, ističe Janko Kralj.

Šta se zapravo računa kao soba?

Naglašava da – pola sobe ne postoji.

“Ili imaš sobu ili imaš, da ‘prostiš, smijuriju. Postoji dječja soba (ili, drugim riječima, radna soba) te spavaća soba. Razlikuju se po veličini i broju ormara koji ih moraju funkcionalno ‘pratiti’ u stanu. Zdrav razum nam govori da, ako na garsonijeru nalijepiš sobu, ona minimalno mora biti spavaća soba i da se to tek onda može i mora zvati jednosoban stan. Ne i kod nas! Kod nas je ovo, kolokvijalno i u skladu s ‘Pravilnikom’, dvosoban stan, što je potpuni i totalni promašaj jer ovaj stan ima jednu sobu i jedan multifunkcionalan prostor, a ne dvije sobe”, dodaje arhitekta.

Ističe da sama problematika nazivanja jednosobnog stana dvosobnim stanom čak ne bi niti bila problem “kada bi postojao kohezivan pravilnik koji bi za komercijalnu stanogradnju definisao i pojmove, i obaveze projektanata, i obaveze prodavaca, te kada bi on bio implementiran u zakone koji predviđaju kazne za one koji se nomenklature ne pridržavaju”.

“Zovite onda sobe i stanove kako god hoćete, ali dajte nam pravni okvir i jasne definicije kojih se moramo držati”, poručuje Kralj.

Zašto nastaje zabuna?

Dodaje da, kada terminologija nije jasna i kada nema mehanizama kontrole novih projekata, ne može biti ni kvalitetnog oglašavanja.

“To, vjerujte, otežava posao i agentima za nekretnine i kupcima. I odmah vam je jasno zašto taj vrući krompir niko ne želi dotaći. Kada bi se za svaki novi stan morala koristiti ispravna terminologija, mnogi bi istog trena graknuli i rekli da će to, ponovo, rezultirati višom cijenom stanova. Dakle ako tražite minimum kvaliteta – opaliće vas po džepu. Sistem je ovo koji je nastao zbog više decenija nerada. Dakako da se po ovom pitanju ništa ne mijenja te da se upotreba pogrešne terminologije u oglasnicima ne kažnjava, jer bi u oba slučaja to značilo da se neko u Ministarstvu mora u svoj ured vratiti s cigaret-pauze, prošlogodišnjeg neiskorištenog godišnjeg ili bolovanja i nešto konkretno odraditi. Pod konkretno mislim napraviti Pravilnik koji je bolji od ovog i koji bi se ticao stanovanja uopšteno, a ne samo podsticanog stanovanja. Takođe, napraviti Pravilnik u kojem se propisuju kazne za pogrešno oglašavanje”, poručuje arhitekta.