Zaporožje je decenijama živjelo od fabrike Zaporožstal – najvećeg i najbogatijeg poslodavca u gradu. Danas ta fabrika ne radi, a razlog su četiri talasa ruskih raketnih napada u avgustu i septembru.
„Zaporožstal nije samo velika kompanija, to je srce grada“, kaže Denis Maksiško, koji godinama radi u fabrici. Prema njegovim riječima, oprema je uništena, nema prozora, a na krovovima su rupe.
Prema riječima Aleksandra Mironenka, operativnog direktora kompanije Metinvest koja je vlasnik fabrike, Rusija je na Zaporožstal ispalila 17 raketa. U napadima je poginulo osam radnika, a 31 je ranjen.
„Sada čistimo ruševine i pokušavamo da planiramo obnovu“, kaže Mironenko za BBC, dodajući da nije sigurno da će fabrika, koja zapošljava 8.500 ljudi, ikada ponovo proraditi.
Ruska kampanja vazdušnih napada na ukrajinske metalurške pogone počela je u avgustu, i do sada su pogođeni svi, neki i po nekoliko puta. Metalurgija i rudarstvo su prije invazije 2022. godine činili oko 10% ukrajinskog BDP-a i trećinu izvoza, a u toj industriji je na neki način bio vezan svaki 13. posao u zemlji.
Zbog napada, proizvodnja je gotovo potpuno stala, a njen doprinos BDP-u je „vjerovatno blizu nule“, kaže Mironenko. Njegova kompanija je do nedavno bila najveći proizvođač čelika i gvožđa u Ukrajini, a sada su sva njena postrojenja van funkcije.
„Očigledno pokušavaju da zaustave ukrajinsku privredu i spriječe Ukrajinu da zarađuje od izvoza, plaća poreze i plate, obezbjeđuje da gradovi žive i da ljudi imaju posao“, kaže Mironenko. „Njihovi napori su do sada bili veoma efikasni.“
Ukrajina je imala 12 metalurških pogona prije nego što je izgubila dio industrijskog srca na istoku 2014. godine. Do 2018. ostalo je devet, a 2025. godine, taj broj je pao na šest. Među izgubljenim su i pogoni Azovstal i Iljič u Mariupolju, gradu koji je Rusija zauzela nakon višemjesečne opsade.
Među gradovima pogođenim posljednjom raketnom kampanjom je i Krivi Rog, rodni grad predsjednika Volodimira Zelenskog. Najveća ukrajinska čeličana, ArcelorMittal Kryvyi Rih, saopštila je 25. septembra da ne može da nastavi rad nakon ponovljenih napada tokom pet sedmica, u kojima je poginulo pet radnika.
Šef Savjeta za lokalnu odbranu Aleksandar Vilkul upozorio je građane na „veoma ozbiljan udarac“ koji će pogoditi mnogo više od hiljada radnih mjesta. Kako kaže, porezi koje su plaćale metalurške kompanije finansirali su komunalnu infrastrukturu, toplane, obdaništa i socijalne usluge.
Prema riječima Stanislava Zinčenka, šefa konsultantske kuće GMK Center iz Kijeva, porezi metalnih kompanija činili su 30 do 70 procenata lokalnih budžeta u gradovima u kojima su poslovale. „Drugim riječima, fizički opstanak tih gradova zavisio je od tih kompanija“, rekao je on, dodajući da je metalurgija prije rata bila najveći investitor u privredi, sa prosječnim ulaganjem od 2 do 3 milijarde dolara godišnje.
Ako čeličane ostanu zatvorene, stotine hiljada ljudi mogli bi ostati bez posla, a talas migracija bi, upozorava Zinčenko, dosegao daleko izvan Ukrajine. „Prijeti humanitarna katastrofa“, kaže on.
Prestanak proizvodnje čelika imao bi teške posljedice i za odbranu zemlje i za obnovu, jer je čelik ključan za vojnu opremu, izgradnju skloništa i popravku oštećenih zgrada. Rusija je napade na fabrike u Zaporožju i Krivom Rogu opravdala tvrdnjom da su tamo proizvodili vojnu opremu.
„Pokušali smo da ponovo pokrenemo Zaporožstal. Ponovo smo pustili jednu peć i radila je 10 sati, a onda je došao novi vazdušni napad“, rekao je Aleksandar Vodoviz iz kompanije Metinvest na konferenciji u Kijevu. Dodao je da trenutno nema smisla ulagati u obnovu jer je situacija nejasna.
Ruski napadi na pruge otežali su transport robe unutar zemlje, a napadi na luke izvoz su pretvorili u opasnu kocku. „Luke su u suštini blokirane“, rekao je Mironenko. „Svaki brod je izložen riziku napada, šanse su 50-50 – ili prođeš ili ne.“
Dodatan problem za ukrajinske proizvođače čelika predstavljaju i kvote Evropske unije na uvoz čelika, uvedene 1. jula.
Ipak, radnik Denis Maksiško ostaje optimističan. Njegove kolege pomažu u obnovi fabrike, čiste ruševine i popravljaju šta se popraviti može. „To je slično onome što vojnici rade u rovovima. Obični ljudi se bore da održe fabriku u životu, kao vojnici.“