Izjava Ursule fon der Lajen, predsjednice Evropske komisije, pred Evropskim parlamentom o mogućnosti da Kanada postane pridruženi član bloka izazvala je reakcije širom svijeta. Ona je posebno zanimljiva zemljama poput BiH, koje se već godinama nalaze u procesu proširenja, a ne uspijevaju da postanu članice, prevashodno zbog unutrašnjih problema u implementaciji evropskih reformi.
Dva pogleda na novi odnos EU i Kanade
Nakon što je fon der Lajen Marku Karniju, premijeru Kanade, predložila da njegova zemlja postane pridružena članica EU, formirala su se dva bloka mišljenja. Jedni smatraju da bi ovakva vrsta specijalnog sporazuma sa Kanadom bila obeshrabrenje zemljama poput BiH koje godinama stoje pred vratima EU, kao što je pisao CNN. Drugi, poput komesarke za proširenje EU Marte Kos, smatraju da bi tijesno partnerstvo sa Kanadom u stvari pokrenulo proces proširenja.
„Kada govorim o privlačnosti, ne mislim samo na to da li će neko postati članica ili neće. Riječ je o želji da se s nama snažnije sarađuje ili da se pronađu neki drugi načini saradnje koje još nismo istražili“, rekla je Kos.
Kako bi izgledalo pridruženo članstvo Kanade
Iako niko od briselskih poznavalaca za sada ne može reći šta se tačno podrazumijeva pod pridruženim članstvom Kanade bloku, najviše se govori o nekoj vrsti sporazuma sličnom onom koji EU ima sa Švajcarskom – niz bilateralnih sporazuma o oblastima poput ekonomije, migracija i poljoprivredne politike.
Karni je 17. septembra pred Evropskim parlamentom prihvatio prijedlog fon der Lajenove o stvaranju formalnog povezivanja Otave i Brisela i najavio da će o tome u narednom periodu raspravljati i kanadski parlament, u pripremi Samita EU – Kanada.
Šta sve ovo znači za BiH
Za zemlje u procesu proširenja poput BiH najveća korist bi bila veća otpornost evropskog kontinenta, što bi trebalo dovesti do konkretnih ekonomskih benefita, bez obzira kako će se proces pristupanja konačno završiti.