Evropska centralna banka (ECB) očekuje da će privreda evrozone nastaviti da raste u narednim godinama, ali umerenim tempom, dok bi inflacija nakon ubrzanja u 2026. godini trebalo postepeno da usporava. Izveštaj je predstavio član Izvršnog odbora ECB Filip R. Lejn na Univerzitetu u Lozani.
Prema septembarskim projekcijama banke, realni BDP evrozone trebalo bi da poraste za 0,9 odsto u 2026. godini, nakon rasta od 1,3 odsto u 2025. Rast bi zatim trebalo da ubrza na 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028. godini.
Inflacija u evrozoni raste u 2026, pa usporava
Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena trebalo bi da poraste sa 2,1 odsto u 2025. na tri odsto u 2026. godini, a zatim banka predviđa usporavanje na 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini.
Najveći doprinos ubrzanju inflacije u 2026. trebalo bi da dođe od energenata, čije bi cijene mogle biti čak 9,3 odsto veće nego godinu ranije, dok se u 2027. očekuje naglo usporavanje na jedan odsto. Bazna inflacija, bez energije i hrane, trebalo bi da ostane stabilna, između 2,4 i 2,6 odsto do 2028. godine.
Nezaposlenost i plate do 2028. godine
Stopa nezaposlenosti u evrozoni trebalo bi postepeno da se smanji sa 6,3 odsto u 2025. na 5,9 odsto u 2028. godini. Istovremeno, rast naknada po zaposlenom trebalo bi da uspori sa 3,8 odsto u 2025. na 3,3 odsto u 2028. godini.
Kratkoročne i dugoročne kamatne stope porasle su od kraja 2025. godine, što je povećalo troškove finansiranja za banke, domaćinstva i kompanije. ECB očekuje da će stroži finansijski uslovi ograničavati privredni rast i doprineti smanjenju inflacije u periodu od 2026. do 2028. godine.
Fiskalni položaj evrozone trebalo bi postepeno da se poboljšava, ali se očekuje da budžetski deficit ostane iznad tri odsto BDP-a do 2028. godine. Fiskalna politika trebalo bi blago da se pooštrava, dok se očekuje usporavanje rasta javnih investicija, sa oko sedam odsto u 2026. na dva odsto u 2028. godini.