Cvekla je namirnica koja se lako nalazi tokom cijele godine, ne košta mnogo, a često je zaboravljena iako sadrži jedinjenja koja se povezuju sa zdravljem krvnih sudova. Jede se kuvana, pečena, sirova ili u obliku soka, a poslednjih godina privlači pažnju zbog nitrata i betalaina.
Dr Majkl Mozli, kako piše „Science Focus“, smatrao je da cvekla ispunjava kriterijume da se svrsta među supernamirnice, posebno zbog visokog sadržaja nitrata. Zbog toga se proučava njen mogući uticaj na krvni pritisak, protok krvi i fizičke sposobnosti.
Zašto je cvekla važna za krvne sudove
Karakterističnu boju cvekla duguje betalainima, pigmentima sa antioksidativnim svojstvima. Ipak, posebnu pažnju privlače nitrati, koji se u organizmu uključuju u proces stvaranja azot-monoksida.
Kada se jede povrće bogato nitratima, bakterije u usnoj duplji dio nitrata pretvaraju u nitrite, koji se dalje mogu pretvoriti u azot-monoksid – molekul koji učestvuje u širenju krvnih sudova i regulisanju protoka krvi. Zbog ovog mehanizma cvekla se proučava u kontekstu krvnog pritiska i zdravlja kardiovaskularnog sistema.
Eksperiment pokazao pad krvnog pritiska
U seriji BBC Two „Veruj mi, ja sam doktor“, dr Mozli je predstavio eksperiment u kojem su dobrovoljci povećali unos cvekle. Učesnici koji su svakodnevno jeli nekoliko cvekli imali su prosječan pad krvnog pritiska od oko 5 mmHg.
Mozli je taj rezultat povezao sa mogućim smanjenjem rizika od srčanog i moždanog udara, ali napominje da rezultat jednog eksperimenta nije dovoljan da cvekla postane zamjena za terapiju ili liječenje visokog krvnog pritiska. Osobe sa hipertenzijom ili one koje koriste terapiju ne bi trebalo da mijenjaju liječenje samo na osnovu ovakvih rezultata.
Veza sa fizičkim sposobnostima
Nitrati iz cvekle zanimljivi su i zbog mogućeg uticaja na fizičku izdržljivost. Pošto azot-monoksid učestvuje u regulisanju protoka krvi i korišćenju kiseonika u organizmu, sok od cvekle posebno je proučavan kod fizički aktivnih ljudi.