Firma „Smartmatik BH“ d.o.o. Sarajevo izabrana je za najpovoljnijeg ponuđača za nabavku opreme za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića, odlučeno je na burnoj sjednici Centralne izborne komisije (CIK) BiH. Za ovu odluku glasalo je šest članova, dok je Vlado Rogić bio izričito protiv.
CIK planira dodijeliti ugovor vrijedan 74.527.455,84 KM bez PDV-a na period od četiri godine. Žalbe na ovu odluku dozvoljene su u roku od 10 dana.
Četiri ponude u trci, najniža eliminisana
Iako je izabrana ponuda „Smartmatika“, ona finansijski nije bila najpovoljnija. U trci su bile četiri kompanije:
- „Planet soft“ Banjaluka: Dostavila najnižu ponudu od 57,7 miliona KM uz rok isporuke od 90 dana.
- „Smartmatik BH“ Sarajevo: Izabrana ponuda od 74,5 miliona KM.
- „Artko grupa“ Sarajevo: Ponuda od 79,7 miliona KM uz rok od 170 dana.
- „Provis“ Bijeljina: Ponuda od 104,1 milion KM uz rok od 180 dana.
Rogić: Postupak je nevaljan i nezakonit
Član CIK-a Vlado Rogić oštro je kritikovao odluku, tvrdeći da je proces izbora kompromitovan. On je istakao da je banjalučki „Planet soft“ imao najnižu cijenu i dokazao da ona nije „neprirodno niska“, te optužio Komisiju da je više puta mijenjala zapisnike kako bi promijenila prvobitne odluke, prenosi „ATV„.
Ostali članovi su priznali da su u ovom procesu „usamljeni“ kada su u pitanju domaće institucije, ali da imaju punu podršku međunarodne zajednice. Ahmet Šantić je tokom rasprave čak sugerisao da bi bilo najbolje „da se što manje govori“, dodajući da, ukoliko je nešto urađeno nezakonito, postoji drugostepeni organ.
Ispunjenje želja Kristijana Šmita?
Cijeli postupak nabavke skenera prati kontroverza da se provodi isključivo po željama Kristijana Šmita, uprkos brojnim žalbama ponuđača da tender nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Član CIK-a Suad Arnautović ranije je priznao da je dokumentacija toliko obimna i specifična da će čak i članovima CIK-a trebati edukacija da shvate šta su zapravo tražili tenderom. Istovremeno, Željko Bakalar je potvrdio da CIK nema podršku Parlamenta ni Savjeta ministara, već isključivo stranih faktora.
Podsjećamo, Šmit je svojim odlukama omogućio da finansije za ove namjene može potpisivati zamjenik ministra finansija bez odobrenja samog ministra, čime je praktično „otvoren put“ za realizaciju ove višemilionske nabavke preko leđa građana BiH.