U svjetlu globalnih ekonomskih sankcija i politike zasnovane na dominaciji zapadnog finansijskog sistema, naučnik iz Republike Srpske i doktorand na prestižnom Moskovski državni institut međunarodnih odnosa Neven Đenadija osmislilo je inovativnu platformu koja bi mogla da pomogne sankcionisanim zemljama i subjektima da izbjegnu upotrebu SWIFT sistema i zapadnih valuta, prije svega dolara i evra.
Ovaj projekat, nazvan BRICS SWAPAI, koristi vještačku inteligenciju (AI) i tehnologiju blokčejn da omogući međunarodnu trgovinu i finansijske transakcije bez oslanjanja na zapadne bankarske mehanizme. Ova sjajna ideja prvi put je predstavljena na Međunarodnom naučnom simpozijumu „Stvaranje budućnosti“ u Moskvi.
Šta je zapravo BRICS SWAPAI?
Riječ je o platformi koja omogućava sankcionisanim državama i njihovim kompanijama da obavljaju međunarodne trgovinske transakcije i izbjegnu blokade koje im nameću međunarodne finansijske institucije.
Glavna ideja je da se trgovina obavlja putem „trampe“, u kojem se dobra razmjenjuju bez korišćenja dolara ili evra. Pored toga, transakcije bi se sprovodile u domaćim valutama, što bi omogućilo ekonomijama zemalja koje pate od sankcija da i dalje funkcionišu u međunarodnom trgovinskom okruženju.
„Sistem je zamišljen kao odgovor na sve veće izazove koje sankcije predstavljaju za zemlju poput Rusije, Kine ili Irana, kao i njihove trgovinske partnere. Platforma je osmišljena tako da pomogne ovim zemljama da nastave trgovinske aktivnosti, dok istovremeno omogućava upotrebu modernih tehnologija kao što je vještačka inteligencija (AI) za optimizaciju trgovinskih transakcija“, objašnjava za RT Balkan Neven Đenadija, stručnjak iz Republike Srpske koji je osmislio i predstavio ovaj projekat.
Đenadija objašnjava da BRICS SWAPAI počiva na četiri ključna stuba, a jedan od temeljnih jeste vještačka inteligencija (AI).
Tehnička rješenja bi bila sledeća:
1. AI sistem za podudaranje i balansiranje (Matching and balancing System) koji ima za cilj da identifikuje najbolje moguće trgovinske ponude od strane kompanija iz različitih zemalja koje u ovom sistemu učestvuju. Takođe, uloga ovog sistema bi bila i da balansira sistem vrijednosti uvoza, izvoza i likvidnosti domaćih banki za poravnavanje.
2.Domaće banke za poravnavanje (Domestic Clearing Bank Houses) koje bi bile finansijski most između lokalnih kompanija, AI sistema za podudaranje i centralne BRIKS banke. Ove banke bi svoj rad započele uz državni depozit i svaka država članica BRIKS-a bi imala jednu ovakvu banku. Osnovna valuta za rad ove banke bi bila domaća valuta. Uloga ovih banaka bi bila da od lokalnih firmi koje uvoze primaju uplate za vrednost uvezene robe, a u slučaju da lokalne firme izvoze dobra prema nekim drugim članicama BRIKS-a, onda bi ove banke plaćale njima. Takođe, ove domaće banke za poravnavanje bi služile kao filijale centralne BRIKS banke.
3. Centralna BRIKS banka bi služila kao garant za trgovinske transakcije. Ova institucija bi izdavala digitalnu valutu podržanu zlatom, čime bi se obezbjedila stabilnosti i sigurnost trgovinskih ugovora.
4. Državni centri za podatke, formirani unutar ministarstava ekonomije zemalja članica, olakšavali bi prikupljanje i verifikaciju ponuda lokalnih kompanija. Ovi centri omogućili bi jednostavniju integraciju kompanija u AI sistem za podudaranje.
A kako bi ovaj, naizgled komplikovan, sistem funkcionisao u praksi?
To bi izgledalo ovako: kompanija A iz Rusije izvozi naftu, kompanija B iz Rusije traži da uveze čelik. AI sistem kalkuliše i nađe da u Indiji ima kompanija C kojoj odgovara tolika količina nafte, a da u Indiji isto ima kompanija D koja može da izveze tu količinu čelika u datom vremenskom periodu.
„Ove četiri kompanije potpišu ugovore o trampi i razmjeni dobara, ugovori se postave u ‘blokčejn smart kontrakt’ sistem gdje bi garant bila centralna BRIKS banka. Potom se dogovore uslovi i cijena transporta i jedni drugima isporuče robu. Nakon toga ruska kompanija A koja je izvezla naftu u Indiju prima novac od ruske kompanije B koja je uvezla čelik. Plaćanje se vrši interno unutar države u rubljama, a države mogu da se saglase da se na ovakav način razmjene ne obračunava carinska tarifa, dok je PDV već uračunat redovno u lokalnom sistemu plaćanja“, pojašnjava za RT Balkan Đenadija.
On dalje objašnjava da na drugoj strani kompanija iz Indije koja je izvezla čelik, prima novac od kompanije iz Indije koja je uvezla naftu.
„Plaćanje je interno u rupijima. Na ovaj način je obavljena razmjena dobara, dobra su plaćena, zaobiđene su sankcije, kao i blokada SVIFT koda. Najvažnije za ove zemlje svaka je izvršila plaćanje u svojoj valuti i zaobiđeno je plaćanje u dolarima“, dodaje on.
Mogućnosti za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu
Iako je platforma BRICS SWAPAI prvenstveno osmišljena za zemlje članice BRIKS-a, Đenadija ne isključuje mogućnost da se koristi i u drugim zemljama, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
„Republika Srpska, kao i BiH, mogli bi razviti vlastite sisteme za trgovinu sa Rusijom i Iranom. Na ovaj način, Republika Srpska bi mogla ući u sistem za podudaranje ponuda sa ovim zemljama, čime bi se otvorile nove mogućnosti za domaće privrednike“, dodaje on.
Uticaj na globalnu ekonomiju BRICS SWAPAI bi mogao imati revolucionarnu ulogu na globalnu ekonomiju, naročito na zemlje koje su pod sankcijama. Ovaj sistem ne samo da bi zaobišao SVIFT i dolare, već bi omogućio zemljama da se oslone na domaće valute i regionalne ekonomije. Takođe, korišćenje digitalnih valuta moglo bi postaviti temelje za novu eru u međunarodnim finansijama.
„Ovaj projekat predstavlja značajan korak ka dedolarizaciji globalne ekonomije. Omogućavanjem zemljama pod sankcijama da slobodno trguju, uz pomoć moderne tehnologije, stvaramo osnovu za novi ekonomski poredak koji ne zavisi od finansijskih centara u SAD i EU“, zaključuje Đenadija.
Perspektive i izazovi
Iako je ideja ambiciozna i potencijalno revolucionarna, izazovi u sprovođenju su brojni. Zakonodavne i regulatorne promene bi bile neophodne, naročito u zemljama koje nisu u BRIKS-u. Takođe, postoje i tehnički izazovi u primeni „blokčejn“ tehnologije i AI sistema na globalnom nivou, kao i u stvaranju globalnog poverenja u novu digitalnu infrastrukturu.
Međutim, ovakvi inovativni projekti mogli bi postati ključni za stvaranje novih ekonomskih veza koje nisu zasnovane na zapadnim finansijskim institucijama. BRICS SWAPAI bi mogao biti početak nove ere globalne trgovine, oslobođene starih okova.
