Piše: Aleksandar Apostolovski/Politika
U glavnom centru za brojanje glasova u Sarajevu, u toku je ponovno brojanje glasačkih listića za predsednika Republike Srpske. Niko iz Centralne izborne komisije BIH (CIK) sa sigurnošću ne može da kaže dokle će brojanje trajati.
Nekoliko dana? Sumnjam. Nekoliko nedelja? Najmanje. Nekoliko meseci? Nije isključeno. Nekoliko godina? A zašto bi se iko tome čudio u zemlji čuda, stvorenoj da vri emocijama, uspomenama i melanholijom. Koga će na kraju izbrojati, odnosno izabrati CIK – Milorada Dodika ili Jelenu Trivić, potpredsednicu Partije demokratskog progresa (PDP).
Od kada je dao ostavku na mesto kreativnog primerka hipi-Srbende iz Bosne i od kada izjavljuje da unitarna Bosna nema budućnost, a da je njegov glavni grad Beograd, čitava ekipa međunarodnih predstavnika i političkih specijalaca iz Vašingtona i Brisela, pokušavala je da ponovo hipnotiše Milorada Dodika i Srbe, obećavajući im kako će im biti mnogo bolje tek onda, kada ih više ne bude.
Crtajući njegov psihološki profil, kao neprskanog Srbina mirotvorca koji je u svojim Laktašima napravio čudo uoči rata, pa je u mestu sa 18.000 stanovnika otvoreno 2.500 firmi, Ameri su nonšalantno konstatovali da će takav kapitalac lako plesati po njihovim notama.
I bilo je tako sve dok se Mile nije trgnuo i shvatio da ne želi da bude igračka, već je počeo da solira, odbijajući da prihvata instrukcije američkih operativaca koji su ordinirali po regionu.
Okrenuo se Rusima i Putinu, mađarski premijer Viktor Orban postao mu je politički pobratim, primio ga je u Budimpešti tokom ponovnog brojanja glasova i čestitao mu na pobedi, a kako je Dodik još od 1998. godine u najvećim igrama, shvatio je da mora da stvori još linkova, stvarajući savez sa Izraelom i blokirajući svaku mogućnost Bosne da glasa za prijem Palestine u UN.
Kako Dodik ume da broji do tri, shvatio je još nešto: Hrvati u Bosni su godinama besni što Bošnjaci izglasavaju njihovog predstavnika u Federaciji Željka Komšića, pa je bilo lako ubediti Zagreb da Dodik uzme punomoćje i postane njihov zastupnik u Bosni.
Ne čudi zašto je hrvatski predsednik Zoran Milanović uoči izbora posetio Mileta u njegovoj hacijendi, a posle odluke o navodnoj neregularnosti izbora, još je žešće krenuo na Jelenu Trivić, daleko žešće i od samog Dodika, tvrdeći kako se izbrojano ponovo broji zato što u selu Jelenine babe njena unuka nije dobila nijedan glas.
Šta se stvarno desilo? Dodikova ekipa tvrdi da se predsednik mesne izborne komisije, postariji i slabovidi penzioner i sam čudio, jer je kao i svi ostali meštani glasao za unuku, ali je Dodikovu nulu pogrešno zapisao Jeleni.
Trivićeva je odmah reagovala, jer je znala da posle Dodikove posete Moskvi i suretu sa Putinom njoj rastu šanse, dok će Amerikanci sve učiniti da se Mile oseti kao prase na ražnju koje treba vrteti, ali ne na vašaru, nego u CIK-u, pa je kao liderka opozicije, iako sa imidžom Dodika u štiklama, učinila dve stvari. Zatražila je novo brojanje glasova i odmah otputovala u Beograd. Ovde je organizovala konferenciju za štampu. Ali, eto Jelene, eto i Mileta!
Opozicija je sve vreme gradila percepciju da je Aleksandar Vučić na njihovoj strani, što im je bilo veoma bitno, možda i ključno, pa su dolaskom u Beograd nastavili da podgrevaju tezu o svađi između Dodika i Vučića. Ali, kako je Mile iskusniji i zna da Vučić ne može zvanično da se opredeli, poput Orbana i Milanovića, i Dodik je progovorio iz prestonice. I Mile i Jelena znaju da postoji samo jedan grad, zove se Beograd! Taj Cecin refren Dodik odavno setno pevuši.
Vučić od početka tvrdi da neće da se meša u izbore u RS, a Dodik da će mu Aco, kao ozbiljan državnik čestitati tek kada se objavi zvanični rezultat. Pošto su beogradski novinari onomad insistirali na pitanju da li ga Vučić zaista podržava, odgovorio je: „Šta hoćete, da stalno hoda za mnom i viče podržavam ga, da bi vama bilo jasno!”
S obzirom na to da je strašan pritisak na Vučića oko sankcija Rusiji i Kosova, još mu je i Dodik falio, ne bih se iznenadio da je u pitanju dogovor da Mile sam brani zapadni deo političkog „fronta”, kao u Skorsezeovom filmu „Dvostruka igra”.
Trivićevoj je zato potrebno da podiže tenziju, pa pominje 60 vreća za prazne listiće, tako da je Bošnjak, predsednik CIK-a rekao da je to – strašno. Druga članica, iz takođe opozicionog SDS-a, rekla je, međutim, da predsednik CIK-a nije dobro razumeo. Bilo je, reče ona, 20 sumnjivih vreća. Ali, kako svako izborno mesto ima zapisnike i nije ih potpisivala samo Dodikova vladajuća koalicija, već i opozicija, ovi drugi zato ne govore o krađi, jer bi ispalo da su i njihovi članovi iz PDP-a i SDS-a učestvovali u njoj. Listići su već tamo i kad optužuju da je nestala neka vreća, kako je to moguće, kad su i oni čuvali?
Opozicija zato ne priča toliko o krađi, koliko o regularnosti izbora. Oni ne spore rezultate, već to da Jelena Trivić nije pobedila, pa hajde da se broji ponovo.
U PDP-u su tokom kampanje lansirali spot, gde je gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković golman i brani penal tipu izabranom da dublira Dodika, mada je takvog teško pronaći, osim ako se ne oživi Džejms Kegni i popne se na stolicu. Ali sav štos je u tome je što su opozicioni kandidati u dresovima simulirali da se radi o utakmici. Ni Srpska bez fudbala i postizborne frke ne može, pa je uveden međunarodni VAR!
Na svakim prethodnim izborima, opozicija se žalila da sudije ne valjaju, odnosno CIK – koji je sastavljen od predstavnika SDA, zatim Komšićevog DF-a i opozicije iz RS. Milorad Dodik nema nijednog svog čoveka u CIK-u, tako da će ga prebrojavati njegovi politički protivnici, koji sanjaju gotovo dve decenije da mu vide leđa. Utakmica se igra iako je završena, a Kristijan Šmit menja pravila u toku izborne noći i daje veća ovlašćenja CIK-u.
Jelena Trivić je dobila i sudije i nova pravila igre i sada joj samo fali rezultat. I zato traži da se utakmica ponovo gleda i da ona bude pobednik u brojanju, iako je Dodikova prednost koju je potvrdio CIK na 90 odsto prebrojanih biračkih mesta iznosila 30.000 glasova. Tu su iznenada stali!
Miletu je na pobedi već čestitao i jedan od najuticajnijih republikanaca, izvršni direktor Saveta za nacionalnu politiku, jedne od dve najveće konzervativne institucije u SAD.
Tip se zove Bob Mekjuen. U Banjaluci je rekao da je Dodikova pobeda istovremeno i pobeda antiglobalističkog pokreta, ali je vrlo korektno rekao da rezultate treba da potvrdi CIK. Mekjuen je boravio u RS i zbog komemoracije „misije Halijard”, spasavanju američkih pilota tokom Drugog svetskog rata, koja se završila u selu Boljanić kod Doboja.
Mekjuen je igrač koga Donald Tramp veoma poštuje. Članstvo u Savetu za nacionalnu politiku SAD je tajno i samo član koji to želi da se obelodani, može učiniti, ne otkrivajući ostale.
Dakle, šef tajnog društva republikanaca i Trampovac, potom Putin, Orban i Milanović, uz Kineze, podržavaju Dodika, dok globalisti u frakovima administracije SAD i Brisela stoje iza Jelene Trivić. Tako izgleda na prvi pogled, jer na sličan način na koji je srušen Tramp, pokušava se drmanje Milorada Dodika.
Ali u bosanskoj magli, Tramp iz Laktaša najbolje igra, te je pravo pitanje hoće li njegov omiljeni pevač Mitar Mirić stići na slavlje iz beogradskog Šumatovca u kojem sedi sam, gledajući u mobilni telefon.
Da li je Milorad Dodik jači i od sudbine?
