ISTOČNO SARAJEVO – Poznati srpski glumac Miodrag Miki Krstović, laureat 15. Međunarodnog filmskog festivala „Prvi kadar“, smatra da čovjek treba da bude vlasnik svog života i da mora znati da iznese teret nagrada i uspjeha.
Krstović je na otvaranju „Prvog kadra“ u Zvorniku dobio nagradu „Lik kneza Pavla Radenovića“ za trajanje, nesebičan doprinos i širok spektar različitih vidova unapređivanja eks-ju kinematografije do danas.
„Ono čega se uvek setim kada govorim o svojim glumačkim počecima jeste moj prvi film „Vrhovi Zelengore“, koga sam snimio 1975. godine na prostorima Kalinovika, što je za mene nezaborano, pogotovo što su oko mene bili najpoznatiji jugoslovenski glumci na koje sam gledao sa divljenjem i dubokim poštovanjem“, prisjeća se Krstović u intervjuu Srni.
Ističući da, ne želi sve da ih nabraja da ne bi nekoga izostavio, posebno pominje oskarovca Sergeja Bondarčuka.
Krstović dodaje da je na prostoru tadašnje BiH snimao često i učestvovao u mnogim projektima sa velikim autorima.
„Eto, sa danas slavnim režiserom Emirom Kusturicom, po povratku sa njegovih studija u Pragu, snimio sam divnu tv-priču za TV Sarajevo „Nevjeste dolaze“, koja je trebalo da bude i film, ali tada za to nije bilo sredstava“, navodi Krstović.
Nakon toga, radio je sa „divnim, umnim i humanim čovjekom Acom Jevđevićem“ i to dramu „Ćilim“, pa seriju „Kože“, koja je tada urađena po najvišim standardima, koji su i danas teško dostižni, a potom je išla serija „Aleksa Šantić“ i još puno drugih divnih ostvarenja.
NAGRADE I PRIZNANJA TREBA DA DOBIJU ONI KOJI ZNAJU DA IH IZNESU
Krstović je nedavno nagrađen na filmskom festivalu u Mojkovcu, a osvojio je i nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu „Raša Plaović“ za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama, u sezoni 2020/2021. godina.
Posebno se izdvaja izvanredna uloga Miloša u predstavi „Cement Beograd“, u režiji Sebastijana Horvata, koja je trijumfovala na 54. i 55. izdanju festivala BITEF 2021.
„Priznajem da osjećam veliku radost, a pomalo i čast, jer dešavalo se da prođu i godine napornog rada bez zapaženog rezultata, a onda u roku od mesec dana evo dobijem tako vredne nagrade. Spadam u ljude koje nagrada veseli, jer to je dokaz da sam radio dobro i čestito i da sam pošteno odradio naš čestiti glumački posao“, ističe Krstović.
Nagradu, smatra on, ne treba svako da dobije, nego samo onaj ko je i zaslužio, kao i onaj koji zna da je nosi.
„Činjenica je da nagradu ne može svako da nosi – to treba naučiti. Kad dobijete nagradu upravo shvatite da je to potvrda vašeg vrednog i čestitog rada i dozvolite sebi pravo da se nekoliko dana lepo osećate, a potom tu nagradu stavite u arhivu. Okrenete se i idete dalje. Mislim da je to recept da ostanete normalni i da uspešno radite svoj posao“, smatra poznati srpski glumac.
Krstović naglašava da je divno što „Prvi kadar“ traje već 15 godina i izražava veliko poštovanje organizatorima ovog festivala koji su sve ovo vrijeme imali snage, znanja i kreativnosti da izdrže na ovom velikom projektu.
Prema njegovim riječima, oduševljava činjenica da je zahvaljujući „Prvom kadru“, kao i Upravi grada Zvornika, lokalni bioskop u Domu omladine postao samoodrživa institucija kulture koja ima redovni repertoar svih filmskih žanrova, uključujući i najnovija svjetska i domaća filmska ostvarenja.
On ističe da je saradnja kinematografa i glumaca iz Republike Srpske i Srbije veoma značajna i da glumci treba međusobno da sarađuju, jer je to sasvim prirodna i logična stvar.
Pozdravio je činjenicu da su se mnogi mladi glumci iz Republike Srpske već dokazali i nastupaju na pozorišnim daskama ili snimaju filmove u Srbiji.
„Veoma je lepo što igramo svi zajedno. Ali tu ne treba stati, a politiku treba ostaviti po strani, jer je kultura nešto drugo, ona podrazumeva mnogo ljubavi i saradnje među ljudima, a kada se još udruže mladost i njena energija i iskustvo zrelih umetnika – onda je to prava stvar“, navodi Krstović.
ČOVJEK TREBA DA BUDE VLASNIK SVOG ŽIVOTA
On naglašava da je „čovjek koji je konačno postao vlasnik svog života“, i poručuje da to želi svim ljudima koji teže da na pošten i marljiv način ispune svoje životne ciljeve.
„Kada dođete u moje godine /71/, a imate divnu porodicu, decu, unuke, i njima je dobro – pa šta vam ostaje nego da se malo okrenete i sebi. Naravno, oni su i dalje i uvek tu, ali jednostavno dođe vreme kada im kažete: „E sada će i tata malo da bude svoj“, otkriva Krstović svoj „recept za stare dane“.
Svoje slobodno vrijeme, kada nema obaveza u pozorištu ili na filmu, najradije provodi na svom imanju na Tekiji, na obali Dunava.
Krstović ne voli da govori o svojim profesionalnim planovima, jer to doživljava kao stvar slobode izbora, a za sebe ističe da je sve vrijeme slobodni umjetnik i član Udruženja filmskih glumaca Srbije u statusu slobodnog umjetnika.
„Za ceo moj radni vek, nisam primio nijednu platu u smislu da sam negde bio zaposlen, nego sam uvek bio angažovan i plaćen za svoj rad kao slobodni umetnik. Naša profesija je takva da mi ne možemo baš da planiramo šta ćemo da radimo, jer u principu drugi planiraju šta ćemo mi raditi. Jednom rečju, drugi biraju glumce za uloge u određenim projektima“, zaključio je Krstović razgovor za Srnu.
Miodrag Miki Krstović rođen je u Beogradu 10. maja 1950. godine.
Glumu je diplomirao na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Milenka Maričića.
Pored glume u filmovima i TV serijama igra i u pozorišnim predstavama u Ateljeu 212.
