izbor urednikanaslovnaPričeZanimljivostiZvornik

Od tetke je pozajmila mašinu i na internetu naučila da šije: Ljiljana je preduzetnica koja ručno pravi ljuljaške za djecu

U početku je sve radila sama: od nabavke materijala, šivenja, pakovanja do porudžbina, marketinga i administracije. Danas ima pomoć oko krojenja i šivenja, a u posao obrade drveta uključio se i njen otac, pa je na njoj poslednja faza proizvodnje.

Ljiljana Aspradakis iz Beograda je preduzetnica koja pravi ljuljaške za decu. Materijale uglavnom nabavlja u inostranstvu, trudi se da budu što kvalitetniji i da imaju jedinstvene dezene na našem tržištu.

Ljuljaška pored kuće u selu u Bosni, koju joj je kao maloj napravio deda, za Ljiljanu je i dalje simbol radosti, bezbrižnih dana i jedno od prvih i najjasnijih sećanja iz detinjstva. I danas dok stvara nove ljuljaške, do detalja se seća te prve, kao i kanapa, daske i stabla za koje je bila vezana.

Mnogo godina kasnije, napravila je ljuljašku za sina Viktora. Sa suprugom je sređivala sobu za njihovog dvogodišnjaka ne razmišljajući da će od toga nastati brend i posao.

Izradila je još nekoliko ljuljaški za decu bliskih ljudi i kada su reakcije sa svih strana bile sjajne, došla je na ideju da pokrene biznis.

Moje dete je bilo moja glavna inspiracija, a moj suprug najveća podrška. On me je bodrio i ohrabrio da se oprobam kao preduzetnik. Imam sreću da sam okružena pravim ljudima koji me stalno motivišu: prijateljima i porodicom. Bez njihove podrške ne bih mnogo postigla“, kaže Ljiljana za Pokreni posao.

Bilo joj je važno i mišljenje okoline, pa je razgovarala sa prijateljima, posebno sa onima koji imaju malu decu.

„Ideja im se učinila interesantnom, a kad su ih isprobali, to je bilo to: svi su se zaljubili u ljuljuškanje.“

„Istraživala sam i videla da u moru proizvoda za decu nedostaje nešto poput ljuljaške, drugačije, ručno rađeno, a od prirodnih materijala, kvalitetno i praktično.“

Ljuljuška je Ljiljanino prvo iskustvo sa preduzetništvom. Kao diplomirana ekonomistkinja nekoliko godina je radila u struci, u jednoj kompaniji.

Radeći za druge, ostvarujući njihove biznis planove, prodaje i ciljeve nikad nije, kako kaže, zamišljala da će raditi nešto drugačije.

„Ali, eto, desila se Ljuljuška. Nikada se za ovih nekoliko godina preduzetništva nisam pokajala što sam napustila kancelariju i počela da radim na ostvarenju svog sna.“

Prvi kupci bile su mame, a i danas u većini slučajeva, kako kaže Ljiljana, one odlučuju o kupovini ljuljašku za bebu. Dosta ljudi poklanja ljuljaške za rođendane i praznike. Često joj pišu i oni koji su ljuljašku kupili za svoje dete, a sada bi da novu poklone nekome. Ima i klijenata koji su za ove tri godine kupili više od 5 ljuljaški.

Ljiljana je naučila da šije samo da bi napravila ljuljašku za Viktora. Do tada, priča za Pokreni posao, nikad pre nije sela za mašinu. 

„Od tetke sam pozajmila staru mašinu „ruža bagat“ i preko interneta naučila osnove šivenja. Naravno, ta prva ljuljaška bila je daleko od savršene, ali moje dete je bilo oduševljeno. Posle toga sam otišla na kurs šivenja i kupila novu mašinu marke „bernina“.

Prve ljuljaške pravila je u malom kutku stana, a sada je veći deo radionice i materijala prenela u kuću na selu u kojoj ima više prostora, pa se tako organizuje da tamo završi veći deo proizvodnje. 

„Dok šijem obično slušam neku rusku ili grčku radio stanicu. Tako pomalo učim oba jezika jer mi je suprug Grk, a u Rusiji sam često boravila jer tamo živi moj brat. Ako je neka druga vrsta posla u pitanju, gde nema zvuka mašina, tada slušam podkaste. Retko radim u tišini“, kaže Ljiljana.  

U ponudi uvek ima standarne dezene i materijale, ali se dešava da se jave mušterije sa specijalnim upitima.

Najčešće su to mame koje opremaju i dekorišu dečju sobu, pa žele da se po njihovim željama biraju materijali, boje i dezeni.

One pošalju sliku dečje sobe i onda Ljiljana pronalazi rešenja za ljuljašku koja se mogu uklopiti u taj stil.

Ljuljaške se, za sada, prodaju na teritoriji Srbije preko online šopa Ljuljuška i na društvenim mrežama.

Pored kolekcije ljuljaški za bebe, tu su i penjalice –  merdevine za malo veću decu i novitet – drvena ljuljašku za malu i veliku decu.

Biti preduzetnik znači da treba da budete istrajni i uporni. Ne ide baš sve uvek kako zamislite i isplanirate. Ima tu i dosta odricanja, nekad radite celog vikenda, ali zato nekad odete na putovanje kad poželite, bez čekanja da vam šef odobri slobodne dane“, priča Ljiljana o prednostima i manama preduzetničkih izazova.

„Najlepši deo ovog posla je rezultat, taj osmeh i radost koje ljuljaška izazove kod dece. Kad roditelji pošalju fotografiju posle dve godine i kada vidite kako bebe rastu uz vaš proizvod. Ili kad stigne fotografija sa novom bebom u nasleđenoj ljuljašci. Svi ti momenti me motivišu i čine da beskrajno verujem u to što stvaram, da volim ono što radim, a to je ujedno i prvi osnov za uspeh“, iskrena je Ljiljana Aspradakis za Pokreni posao.  

Ljiljane proizvode pogledajte na njenom sajtu, ili na instagram profilu Ljuljuška.

Preuzeto sa https://pricesadusom.com/od-tetke-je-pozajmila-masinu-i-na-internetu-naucila-da-sije-ljiljana-je-preduzetnica-koja-rucno-pravi-ljuljaske-za-decu/

Back to top button
Close
Close