LIFESTYLENauka i tehnologija

Kineski digitalni put svile podstiče visokotehnološko nadmetanje

Iako su cjevovodi, putevi i veliki infrastrukturni projekti kineske kontroverzne Inicijative pojas i put privukli najveću pažnju u sklopu napora Pekinga da proširi svoj ekonomski i politički uticaj širom svijeta, nova knjiga se fokusira na sve izraženiju digitalnu stranu tog poduhvata koja bi mogla oblikovati ekonomije budućnosti, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Od planiranog kineskog podmorskog kabla za povezivanje Pakistana i Džibutija preko inicijative za nadzor „Siguran grad“ u Srbiji do softvera za prepoznavanje lica koji se koristi za represiju nad Ujgurima i drugim muslimanima na zapadu Kini a potom i u centralnoj Aziji, autor Džonatan Hilman (Jonathan Hillman) predstavlja novo bojno polje, skicirajući njegovo porijeklo i pokazujući kuda ide rivalitet.

„Vidjeli smo samo prvu fazu američko-kineskog tehnološkog nadmetanja i ona je uglavnom bila usredsređena na razvijene zemlje“, rekao je za RSE Hillman, autor knjige „The Digital Silk Road: China’s Quest To Wire The World And Win The Future“. „Ali pravo nadmetanje će se odvijati širom svijeta u razvoju.“

Hilman, analitičar i direktor projekta Ponovo povezivanje Azije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies), rekao je: „To je nevidljivo, ali je svuda. Čak i tradicionalni infrastrukturni projekti imaju digitalnu komponentu.“

Od 5G do nadzornih sistema koje omogućava vještačka inteligencija i fiber optičkih kablova, Peking i Vašington se bore za kontrolu nad mrežama budućnosti i, kako Hillman piše u svojoj knjizi, „mrežni ratovi su počeli“.

„Ovo je kompleksan trenutak, a nadmetanje koje je u toku je još kompleksnije“, dodao je on.

‘Nevidljivo, ali svuda’

Višegodišnja pravna bitka kineskog komunikacionog giganta Huaveja (Huawei) i male kompanije iz SAD u avgustu je prebačena na američki savezni sud s optužbama te kompanija da je Huavej ukrao njenu tehnologiju i izvršio pritisak na nju da napravi „zadnja vrata“ kako bi dobio pristup bezbednosnom projektu u Pakistanu.

Američki zvaničnici već dugo izražavaju zabrinutost povodom Huaveja i načina na koji bi kineske vlasti mogle da koriste njegovu opremu za špijuniranje zemalja koje je instaliraju, što je Huavej više puta negirao.

Međutim, kompanija Biznis efišensi solušns (Business Efficiency Solutions) navela je u svojoj tužbi da ju je Huavej primorao da postavi sistem koji bi kineskoj kompaniji omogućio pristup osetljivim podacima o Pakistancima i državnim službenicima preko projekat nadzora „Siguran grad“ koji je Kina podržala, a koji je instaliran u Lahoru, drugom po veličini gradu u Pakistanu.

Spor je i dalje na sudu, ali epizoda – mada malih razmera – ulazi u srce globalnih mreže kompanija, izvođača radova, novih tehnologija i nacionalnih interesa koji čine okosnicu sve intenzivnijeg rivaliteta Kine i SAD.

Razjašnjavanje ovog komplikovanog lavirinta geopolitičkih ambicija i tehnologije sledeće generacije fokus je knjige koja je objavljena 19. oktobra.

‘Mrežni ratovi’

Sa širenjem kineskog Digitalnog puta svile širi svetom, od Latinske Amerike do južne Azije, ulozi su veliki.

Nastojanje Pekinga da ostvari digitalnu dominaciju dolazi s vrha. Kineski predsednik Si Đinping pozvao je zemlju da bude lider u naprednoj proizvodnji do 2025. godine, lider u postavljanju standarda za nove tehnologije do 2035. godine, a da do 2050. godine postane supersila.

Da bi se ostvarili ti ciljevi, Si je tražio od kineskih kompanija da mnogo ulažu u digitalnu infrastrukturu unutar Kine i šire svoje proizvode u inostranstvu pod okriljem proširene Inicijative pojas i put.

U tom smislu, to je borba za tržišta sutrašnjice.

Uspeh Kine doneo bi zemlji komercijalne i strateške koristi i omogućio Pekingu da kontroliše globalne finansije, komunikacije i protok podataka, koji bi mogli da se preoblikuju kako bi bolje pogodovali njegovim geopolitičkim interesima. Sve te prednosti trenutno uživaju SAD.

Centralni deo Hilmanove knjige razmatra kako je Vašington pomogao usponu Kine kao tehnološke sile, verujući da bi tehnologija mogla imati ulogu u održavanju otvorenog protoka informacija i podstaći kinesku tranziciju ka demokratiji.

„Postojao je ovaj preveliki optimizam u vezi s tehnologijom i pretpostavkom da bi veća povezanost i tehnologije pomogli širenju slobode“, rekao je Hilman. „Ali tehnologija je oruđe i, kao što smo videli, takođe se može koristiti za represiju i pomoć autoritarnim liderima.“

Prema izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije iz 2019. godine, 71 odsto Huavejevih ugovora „Siguran grad“ je napravljeno sa zemljama koje imaju sporno stanje ljudskih prava.

Promjena bojnog polja

Kineske kompanije su se brzo proširile poslednjih godina, osvajajući veći udeo na tržištu nuđenjem svojih proizvoda i usluga po nižoj ceni i mogućnošću da posluju uz manji nadzor od svojih zapadnih konkurenata.

Huavej je 2019. sklopio ugovor s Uzbekistanom vredan milijardu dolara za izgradnju velikog sistema za praćenje saobraćaja, dok je Hikvižn (Hikvision), koji je razvio softver za prepoznavanje lica koji može pratiti Ujgure, glavni dobavljač za gradove širom Kazahstana.

Komandni policijski centar otvoren 2019. godine u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, takođe se obratio kineskim firmama za kamere za prepoznavanje lica.

Rusija se takođe oprezno oslanja na Huavej za svoju sledeću generaciju 5G telekomunikacionih mreža, za koju Kremlj priznaje da zemlja ne može sama da postigne visok kvalitet. Taj potez ne samo što jača položaj kineske kompanije na ruskom tržištu, već takođe poboljšava njenu poziciju u borbi za druga tržišta u razvoju.

Kako Hilman primećuje u svojoj knjizi, ovo tehnološko nadmetanje je još u ranoj fazi i moglo bi se dramatično promeniti u narednim godinama s razvojem političke situacije, kao i novih tehnologija.

Huavej, koji se nekada smatrao silom u zapadnim političkim krugovima, posustao je usled diplomatske kampanje sa sankcijama koje predvode SAD, zbog koje je morao da eksperimentiše s novim poslovnim linijama, prepusti neka tržišta u inostranstvu i obnovi lanac snabdevanja tako da bude nezavisan od SAD.

U avgustu je ta kompanija objavila da joj je prihod pao za 29 odsto u prvoj polovini 2021. godine, dok je njen predsednik rekao da je „cilj kompanije da preživi“.

SAD, Evropska unija, Indija i Japan takođe su krenule u formiranje alternativa Inicijativi pojas i put sa snažnim fokusom na digitalnu infrastrukturu, iako su te inicijative tek u povoju.

Za Hilmana to predstavlja jedan od najtežih izazova za SAD dok nastoje da se nadmeću s Kinom na digitalnom bojnom polju širom sveta.

Do sada je većina američkih mere bila, kako Hilman kaže, „defanzivna“, poput sankcija i kontrole izvoza. Ubuduće će SAD takođe morati da izvrše pritisak „ofanzivnim“ potezima, poput razvoja novih tehnologija i proširenja pristupa informacijama.

„Postoji rizik da se samo kritikuju kineske aktivnosti bez nuđenja kredibilnih alternativa“, rekao je on. „Moramo da smislimo kako da se nadmećemo, a ne samo da kritikujemo“.

Izvor
RSE
Tagovi
Back to top button
Close
Close