LIFESTYLEnaslovnaZdravlje i lepota

Krvni pritisak i promjene vremena

Na naše zdravlje i raspoloženje u velikoj meri može uticati godišnje doba, a jedna od čestih pojava koja je izazvana vremenskim uslovima je oscilacija krvnog pritiska.

LJudi se leti neretko žale na nizak krvni pritisak, a ima onih kojima su te vrednosti izuzetno visoke sa porastom temperature vazduha. Zašto dolazi do ovakvih promena, ko je tome u letnjem periodu najviše sklon i kada je trenutak za uzbunu? Na ova pitanja odgovara doktorka Milijana Balević, kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“:

Klima, ishrana i fizička aktivnost

– Genetički smo adaptirani na lake letnje temperature od 25 do 27 stepeni, tako da ove rekordne brojke nisu dobre za kardiovaskularni sistem, ali ni za organizam u celini. Dokazano je da klima, fizička aktivnost i ishrana čine tri osnovna faktora rizika od kojih zavisi zdravlje čoveka.

Vremenske prilike utiču na zdravstveno stanje

Pod uticajem vremenskih prilika na nivou centralnog nervnog sistema dolazi do razvoja adaptacionih mehanizama zaštite, a to su meteotropne reakcije koje su očekivane i normalne. Međutim, ukoliko dođe do aktivacije skrivenih patoloških procesa ili akutizacije hroničnih bolesti, tada je reč o meteopatskim reakcijama koje su najčešće vezane za kardiovaskularni sistem i oscilacije arterijskog pritiska – kaže Balevićeva.

 Oko 40 % uslovno zdravih osoba čine meteoropate i čak 80 % hroničnih bolesnika. Nagle promene vremena na uslovno zdrave osobe utiču kroz reakciju nervnog sistema, što dovodi do variranja arterijskog pritiska i izazivanja blage simptomatologije, dok je uticaj letnjih vrućina na hronične bolesnike negativan, naročito na one sa kardiovaskularnim problemima, kod kojih promena temperature za samo nekoliko stepeni dovodi do pojave simptoma. Kod dobrih adaptacionih mehanizama organizma negativno dejstvo klimatskih prilika ne postoji – ističe Balovićeva.

Simptomi hipertenzije

  • Koji su simptomi hipertenzije, a šta najpre ukazuje na hipotenziju?

– Letnje vrućine najčešće dovode do učestalog znojenja, dehidratacije i elektrolitnog disbalansa, što za posledicu ima ubrzani srčani rad, malaksalost, nesanicu, lošu koncentraciju i glavobolju. Svi ovi simptomi mogu ukazivati kako na povišene tako i na niske vrednosti arterijskog pritiska, pa je radi diferencijacije stanja potrebno izmeriti pritisak.

Ukoliko je osoba hronični srčani bolesnik, bilo bi dobro da pri pojavi nekog od navedenih simptoma poseti lekara. Prema statističkim podacima, osobe sa niskim pritiskom lakše podnose velike vrućine od onih koji se leče od hipertenzije. Sve je individualno i zato moramo osluškivati svoj organizam da bismo na vreme reagovali.

Šta je najbolja preventiva?

– Preventivne mere koje mogu sprečiti komplikacije i ublažiti pojavu simptoma su: redovna primena terapije koju je odredio lekar, dovoljan unos tečnosti (30 ml vode po kilogramu telesne težine) i dozirana fizička aktivnost. Takođe, nepoželjno je i konzumiranje alkohola i duvana.

  • U kojim konkretnim situacijama je neophodno potražiti lekarsku pomoć?

– Ukoliko hronični srčani bolesnici osete neki od navedenih simptoma, bilo bi dobro da posete izabranog lekara. Velike vrućine su naročito opasne za pacijente koji su imali neku operaciju srca ili im je ugrađen stent u krvnim sudovima. Ovi pacijenati bi trebalo redovno da uzimaju antiagregacionu ili antikoagulantnu terapiju koju je preporučio nadležni lekar.

– Dugotrajne oscilacije arterijskog pritiska preko vrednosti od 135/85 mmHg dovode do zadebljanja zida krvnog suda, odnosno do gubitka njegove elastičnosti. To za posledicu ima nedovoljno snabdevanje tkiva i organa kiseonikom i hranljivim materijama, a dalje dovodi do poremećaja rada organa, ali i organizma u celini. Tako se razvijaju ozbiljne komplikacije kao što je hipertenzivna kriza, bolest krvnih sudova srca, infarkt miokarda, srčana slabost, cerebrovaskularni insult (šlog), bolesti bubrega, erektilna disfunkcija i tako dalje – zaključuje dr Balević.

Tagovi
Back to top button
Close
Close