On je svojom fizičkom pojavom podsećao na rok zvezde, a zbog svoje brzine, fudbalske veštine i duge plave kose, dobio je nadimak “El Hijo del Viento” – Sin vetra. Za one koji nisu prepoznali o kome se radi, njegovo ime je Klaudio Kaniđa, a on je većini ljubitelja fudbala, osim po partiajama na terenu, poznat i po jednoj sada već legendarnoj situaciji.
Kaniđa je 1992. godine postao član Rome, u vreme kada je trener “Vučice” bio legendarni srpski fudbalski stručnjak Vujadin Boškov. On je u to vreme imao običaj da svako veče zove igrače da proveri da li su kod kuće. Klaudio Kaniđa je navodno već u to vreme bio jedan od retkih ljudi na planeti koji su imali mobilni telefon, a njega je koristio kako bi noći provodio izlazeći po klubovima širom Rima. Navodno, kada bi ga Vujadin Boškov pozvao na telefon da proveri da li je kod kuće, on bi izašao ispred kluba, javio se na telefon i samo kratko potvrdio: “Da treneru, kod kuće sam.” Potom bi nastavio svoj provod, uglavnom po noćnim klubovima, redovno konzumirajući alkohol, ali i nedozvoljene supstance, među kojima i kobni kokain.
Bilo je to drugačije vreme u fudbalu, broj stranaca je u svim zemljama bio ograničen, a u Italiji je bilo dozvoljeno da u jednom timu na meču igraju samo tri strana igrača. Klaudio Kaniđa je bio potpuno siguran da će zbog toga biti “višak” za naredni meč u šampionatu i da ga trener neće ubaciti u tim za utakmicu sa Napolijem 21. marta 1993. godine, pa se dva dana pred meč malo više opustio, što će se ispostaviti da će ga skupo koštati. Boškov ga je stavio u tim za meč sa Napolijem, koji je završen rezultatom 1:1, a nakon meča Klaudio Kaniđa bio je pozitivan na obaveznom doping testu. Ispostaviće se da je to poslednji meč koji je Kaniđa odigrao za “Vučicu”.
Disciplinska komisija Kalča ga je oko mesec dana kasnije suspendovala na 13 meseci, a Kaniđa je priznao grešku i preko svog advokata objasnio da je kazna opravdana i da je prekršaj napravio dva dana pre meča. Ipak, potom je u pokušaju da se opravda dao sada već legendarnu izjavu, koja se često prepričava: “Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman.” – izjavio je legendarni argetinski fudbaler.
Klaudio Kaniđa je tokom svoje karijere promenio mnogo klubova, a u većini od njih nije igrao na svom prepoznatljivom nivou. Razloga za to bilo je puno, a kao glavni su često isticani da je Kaniđa imao problema da se prilagodi novoj sredini, ali i da je zbog svog temperamenta često dolazio u sukob sa trenerima. Klaudio Kaniđa sigurno nije ostvario karijeru kakvu je po talentu mogao, ipak, i pored toga ostavio je veliki trag u svetskom fudbalu odličnom igrom, brzinom i tehnikom koja je mnoge njegove čuvare “raspamećivala”, ali i svojom neobičnom pojavom i ponašanjem koje gotovo da nije imao niti jedan fudbaler ni pre ni posle njega.
