Uskršnji zec prvi put se spominje 1682. godine u nemačkim pripovetkama. Mnogi povezuju Uskršnjeg zeku sa narodnim ritualima, odnosno paganskim običajima.
Šta kaže legenda?
Legenda kaže da je zec bio simbol Eostre – paganske germanske boginje proleća i plodnosti. Zečevi u toku mladosti mogu da proizvedu i nekoliko legla u godini. Nelogično je za povezivanje, na prvi pogled, jer zec ne polaže jaja, pa je povezanost sa uskršnjim jajima nelogična. Veruje se da se ovaj paganski simbol proleća i plodnosti najverovatnije stopio sa hrišćanskim tradicijama u Nemačkoj u 17. veku. Tada je hrišćanski praznik Uskrs, postao prekriven paganskim tradicijama koje su slavile preporod i plodnost.
Uskršnji zec i uskršnja jaja nastali su kao paganski simboli proleća i ponovnog rađanja.
Prema legendi Eostra je spasila pticu koja je umirala od hladnoće tako što ju je pretvorila u zeca kako bi je zaštitila od hladnoće. Eostre siromašnom zecu nudi i smeštaj u dvorcu, a zec je iz zahvalnosti svake godine boginji, kao i deci širom sveta, poklanjao jaja.
Druga legenda kaže da su uskršnje jaje i zec stari simboli egipatske boginje Astrate od koje su nastale Eostra i Ostara, a prema njihovim imenima izvedena imena za Uskrs – Oestern, Eastern.
Zečevi su od davnina bili simbol plodnosti, dok je proleće simbol ponovnog rađanja. Iako zečevi ne polažu jaja, povezanost sa njima je došla gotovo prirodno.
Tokom vekova, ovi drevni simboli su se povezivali sa hrišćanskim praznikom Uskrsom tako da su se dve tradicije stopile.
