Od davnina su poznata „lekovita“ svojsta meda, ali koja vrsta ima najviše blagodeti po zdravlje. Predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić kaže da „zlatni nektar“ svako bira prema svom ukusu, kao i način na koji ga konzumira.
Hemijski gledano, supstanca koja dominira u medu jeste šećer.
„Njega najviše ima u bagremovom medu, ali to nekome može teško da padne. On jeste najomiljeniji“, kaže Rajić ali to ne znači da je i najzdraviji.
„Ipak, to ne znači da je najkvalitetniji. On ima takav odnos glukoze i fruktoze pa se sporije kristališe. Postoje oni koji se brzo kristališu i bogatiji su od bagremovog po sadržaju minerala i antioskidanasa.“
Stanko Rajić kaže da on lično najviše voli onaj kristalizovani jer na njega manje deluju želudačne kiseline i uništavaju mu „lekovita“ svojstva.
Iako je bagremov najpopularniji, po njemu je jedan drugi najbolji i najzdraviji.
„Poluflorni medovi su za mene najbolji, a među njih spada livadski med“, kaže Rajić i dodaje i da je način uzimanja za sve drugačiji.
„Ja volim da uzmem kašiku i potom popijem gutljaj hladne vode, neko voli sa toplom…“, objašnjava i dodaje da je najbolje držati ga na vidnom mestu.
„Med je ‘lekovit’ ako se uzima svakog dana i zato je najbolje ga držati na vidnom mestu, pored kojeg svakog dana prolazite, na primer na kuhinjskom pultu“, zaključio je.
Lažni med preplavio tržište Srbije, da li je zaista tako?
„Jeste tako i što je činjenica u celom svetu. Pojava falsifikata meda je ogromna“, kaže Rajić i dodaje da je izuuzetno teško razlikovati lažni med od pravog samo po boji
Da li je med koji kupujemo u radnjama ili pijacama „pravi“? Kako da prepoznamo da su nam podvalili sam šećer umesto lekovitog nektara, kao što je bio slučaj da je u teglama otkriveno čak 70 odsto šećera? O ovoj temi govorili su za TV Prva Stanko Rajić predsednik Beogradskog udruženja pčelara i Dušanka Milojković Opsenica, profesorka na Ekonomskom fakultetu.
Lažni med preplavio tržište Srbije, da li je zaista tako?
„Jeste tako i što je činjenica u celom svetu. Pojava falsifikata meda je ogromna“, kaže Rajić i dodaje da je izuuzetno teško razlikovati lažni med od pravog samo po boji.
„Čak ni ja koji imam 30 godina pčelarskog uskustva ne mogu ‘na oko’ da odredim da li je med pravi. Postoji nekoliko navodnih načina, ali bez laboratorijske analize teško“ i dadaje da princip okretanja tegle kojim se proverava gustina meda takođe nije merodavno.
„To je samo viskozitet. Gustinu neke tečnosti možete postići na razne načine.“
Koliko lažnog meda se prodaje u Srbiji?
Profesorka Dušanka Milojković Opsenica kaže da se vrše opsežna ispitivanja i da su podaci zabrinjavajući.
„Otprilike trećina uzoraka je prošla sve kontrole fizičko-hemijskih parametara i kao takva otišla na proveru autentičnosti, da bi se ispostavilo da blizu polovine tih uzoraka ne odgovara propisima“, objasnila je.
Da li to znači da polovina meda koja se nalazi na tržištu zapravo nije ispravna?
„Nešto ispod polovine, oko 40 odsto. Ranije u nekim periodima je bila i gora situacija, tako da su ovakve akcije neophodne, ove kontrole. Praktično ne postoji jednostavna metoda da se otkrije falsifikovani med, ne može na osnovu izgleda, boje, neki kažu i da ne postoje dve identične tegle meda, veliki je prirodni varibijalitet ovog proizvoda“, smatra Milojković.
Jedno od merila kvaliteta za mnoge je cena meda. Bagremov med, tako na primer, ne može da košta ispod 800 dinara.
„Jedan od načina je i to. Ali, najbolje je kada kupujete med da postupite kao kad kupujete kajmak. Ako poznajete nekog pčelara, da od njega nabavljate med. Mi u Savezu pčelarskih organizacija imamo stalnih akcija u borbi protiv falsifikata“, kaže Rajić i dodaje da kada uzmete lažni med je is kao da ste uzeli sam šećer.
„Kad kupite med od tog nekog sirupa, taj lažni, to je isto kao da ste uzeli kilogram šećera i razmutili u toploj vodi, efekat je sličan“, kaže Rajić.
