Do kraja meseca se i u Evropi očekuje odobrenje za vakcinisanje dece od 12 do 15 godina.
Kod nas tinejdžeri od 16 i 17 godina mogu da se vakcinišu uz konsultaciju sa izabranim pedijatrom. Za mlađe od 12 godina moraju da se ispitaju i usklade doze, za tu kategoriju dece ne očekuje se vakcinacija pre 2022. godine, kaže doktorka Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije.
Doktorka Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearnu energije INEP rekla je da od onih koji su imali prirodnu infekciju i imali teži oblik bolesti ili srednje težak i oni imaju dobar imunitet i ima onih koji su se zarazili manjom dozom virusa i imaju imunitet koji traje kratko, nekoliko meseci.
Prema njenim rečima, može se videti da i vakcine različitih proizvođača ne štite isto, ali svakako će se vakcinacijom zaštititi veći broj ljudi nego prirodnim putem.
Govoreći o novim sojevima virusa, Gnjatovićeva je rekla da kada se organizam prirodno zarazi, stiče se zaštita na razne proteine, a prilikom vakcinacije stiče se imunitet samo na protein S, koji je podložan promenama.
„Tako da će verovatno vakcine biti manje efikasne prema novim sojevima virusa“, naglasila je doktorka i dodala da su antitela prema S proteinu najjača.
I vakcine protiv običnog gripa prave se i kao petovalentne, pa se postavlja pitanje da li i antikovid vakcina treba da bude dvovalentna ili viševalentna.
„Na taj način bismo na neki način imitirali prirodnu infekciju, naterali organizam da stvara antitela prema različitim proteinima. Imali bismo veću paletu zaštite“, rekla je Gnjatovićeva.
Očekuje da će se praviti viševalentne vakcine za kovid 19, jer virus mutira, zaražen je veliki broj ljudi i pretpostavlja da su ispitivanja u tom smeru već krenula.
