Pandemija koronavirusa u školama: Mere prevencije

Pre samo godinu dana niko nije mogao ni da nasluti da će nepoznati virus da promeni živote i svakodnevno fukcionisanje kakvo smo poznavali. Pandemija koronavirusa se rasplamsala celim svetom, a kraj joj se i ne nazire. Javljaju se mutacije i novi sojevi kovida-19, koji su još virabilniji nego prvenac. Dok se iščekuje vakcinacija celokupnog punoletnog stanovništva, mere prevencije su jedino što nam preostaje u cilju očuvanja zdravlja.

Funkcionisanje školskih ustanova, u kojima svakodnevno obitava veliki broj učenika i nastavnog osoblja, u pandemiji korone se pokazalo kao veliki izazov. Profesori i učenici su, prema uputima Ministarstva obrazovanja, delovali jedinstveno, kako bi zaštitili jedni druge. Pojedine škole, poput pojedinih gimnazija, mogle bi da posluže kao blistavi primer da je uz saradnju svih uključenih strana moguć pozitivan ishod i u vanrednim situacijama.

Prva preventivna mera je podrobno informisanje učenika o zarazi, simptomima i načinima prenošenja:

Šta je korona virus?

Covid-19 je bolest koju izaziva virus iz porodice SARS virusa. Uvećani pod mikroskopom ovi virusi imaju oblik krune, te otuda i naziv za ceo soj. Kovanica Covid-19 u sebi sadrži „CO“ što označava koronu, porodicu virusa, „VI“ – virus i „D“ – disease, što na engleskom znači bolest.

Koji su simtomi koronavirusa?

Simptomi koronavirusa mogu biti blagi i proći gotovo neopaženo, a oboleli mogu razviti i težu sliku bolesti, zavisno od zdravstvenog stanja organizma. Neki od uobičajenih simptoma su sledeći:

  • Povišena telesna temperatura
  • Suvi kašalj
  • Otežano disanje
  • Malaksalost i iscrpljenost
  • Lako zamaranje

Simptomi nalikuju simptomima gripa. U težim slučajevima koronavirus može da izazove upalu pluća, a u malom broju slučajeva izaziva i smrtonosni ishod.

Ukoliko postoji sumnja da je osoba obolela od korone, potrebno je izvršiti testiranje, a zatim sprovesti lečenje po preporuci zdravstvenih radnika.

Kako se prenosi koronavirus?

Koronavirus se prenosi putem respiratornih kapljica – kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Bliski kontakt sa zaraženom osobom predstavlja direktni rizik, jer se respiratorne kapljice raspršavaju i putem razgovora, te ih možete udahnuti.

Zaraziti se možete i ako dodirnete zaražene površine, a nakon toga dodirnete oči, nos ili usta. Virus može da preživi na površinama kao što su staklo, metal, drvo ili plastika i po više sati, ali uspešno se uništava sredstvima za dezinfekciju.

Ko može da oboli od koronavirusa?

Svi, s tim što mlađa populacija uglavnom razvija lakšu kliničku sliku bolesti i rizik od komplikacija je minimalan. Najugroženije su starije osobe i osobe koje boluju od hroničnih bolesti, kod kojih se mogu javiti komplikacije i teža klinička slika.

Lečenje

Lek za koronavirus ne postoji, ali naučnici su razvili vakcine koje mogu da spreče zarazu. Vakcine sadrže antigene koronavirusa koji u organizmu stvaraju imunitet na bolest.

Oboleli dobijaju terapiju koja ublažava simptome i sprečava komplikacije oboljenja. Stoga je bitno, ako postoji sumnja na zarazu, na vreme se obratiti nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.

Kako se zaštititi od koronavirusa?

Kako bi učenici zaštitili sebe i svoje bližnje od moguće zaraze koronavirusom, neophodno je organizovati edukacije na kojima će im biti razjašnjene sve nejasnoće. Dobar deo gimnazija i drugih škola širom zemlje organizovao je ovakve edukacije, koje su se pokazale kao vrlo uspešne.

Mere prevencije su sledeće:

  • Nošenje zaštitnih maski u svim prostorijama škole i edukacija o njihovom pravilnom postavljanju i uklanjanju sa lica. Maska se stavlja čistim rukama, a uklanja se držeći se za rubove i odlaže u higijensku vrećicu.
  • Redovna dezinfekcija ruku sredstvima na bazi alkohola ili hlora.
  • Redovno i temeljno pranje ruku toplom vodom i sapunom.
  • Održavanje fizičke distance: učenici sede sami u klupama između kojih je razmak od 1.5m.
  • Pravilno odlaganje otpada i redovna dezinfekcija školskih prostorija.

Škole su dužne da obezbede dezinfekciona sredstva u dovoljnom broju, kao i toplu vodu, sapune i jednokratne ubruse za ruke. Škole su takođe obavezne da redovno edukuju učenike o preventivnim merama. Učenici i nastavno osoblje su dužni da se u svakom momentu pridržavaju svih navedenih mera.

Škole, poput gimnazija, su privremeno donele odluku o obustavljanju svih okupljanja koja bi mogla negativno da utiču na broj zaraženih. Primeri iz pojedinih gimnazija pokazuju da su otkazane ekskurzije, sportske utakmice, maturske proslave i slični učenički skupovi. Odeljenja su i ove godine podeljena na manje grupe učenika, kako bi se rizik od zaraze sveo na minimum.

Procedura u slučaju javljanja simptoma tokom boravka u školi

Ako neko od učenika ili nastavnog osoblja dobije simptome koronavirusa tokom boravka u školi, bitno je delovati hitro. U većini gimnazija doneta je odluka o nameni jedne prostorije za izolaciju potencijalno zaraženih. Cilj izolacione učionice nije osuda bolesne osobe, već sprečavanje širenja infekcije.

Potencijalno zaraženi učenik će u izolacionoj učionici sačekati dolazak roditelja ili medicinskog osoblja, odakle će biti sproveden na testiranje i kućno lečenje.

Covid-19 je pokazao da ne priznaje granice, rasu, pol, niti starosnu skupinu. Iako je poštedeo najmlađu populaciju teške kliničke slike bolesti, u pandemiji virusa potrebna je posebna pažnja, kako bismo zaštitili i sebe i ljude iz naše okoline. Zaštita učenika i školskih sistema je od posebnog značaja, a preventivne mere treba sprovoditi dosledno, ali u prijatnoj atmosferi podrške i zajedništva. Jedino tako možemo stati na kraj pandemiji koronavirusa.

Back to top button