Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej (90), preminuo je usled posledica korona virusa.
Podsetimo, početkom novembra iz SPC je saopšteno da je patrijarh Irinej zaražen korona virusom i da je primljen u specijalnu kovid bolnicu u Beogradu. Vest da je umro patrijarh Irinej dočekana je sa velikim bolom, a ovo su manje poznati detalji njegovog života.
Patrijarh Irinej rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane, a na krštenju dobio je ime Miroslav.
U rodnom selu završio je osnovnu školu, a gimnaziju je upisao u Čačku. Po završetku gimnazije upisao se i završio Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Po završenom fakultetu odlazi u vojsku. Po povratku iz vojske ubrzo biva postavljen za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije.
Pre stupanja na dužnost profesora, oktobra 1959. godine u manastiru Rakovica, od strane tadašnjeg patrijarha Germana, prima monaški čin, dobivši monaško ime Irinej .
Na Svetom Arhijerejskom Saboru Srpske Pravoslavne Crkve, 22. januara 2010. godine, izabran je za arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i patrijarha srpskog. Tom prilikom, za „Blic“ su te 2010. godine govorili sveštenici koji su dobro poznavali tadašnjeg vladiku niškog Irineja. Svi su se slagali u tome da je po skromnosti najviše podsećao na patrijarha Pavla.
– On je originalan, ali ima najsličnije življenje partijarhu Pavlu jer je odrastao uz njega. Skroman je, redovno se moli i odlično poznaje Sveto pismo i nacionalnu istoriju. Svi njegovi govori se baziraju na svetom pismu, žitijama svetih i liturgijama svetih… Maksimalno je štedljiv, a najviše prema sebi. Ume da tri dana jede suvi hleb samo da se ne baci. I još jedna simbolika brojeva povezuje patrijarha Pavla i vladiku Irineja: koliko je Pavle bio na Kosovu, toliko je i Irinej proveo u Nišu – rekao je otac Vlajko 2010. godine.
Protojerej Miroljub Stojanović, koji je Irineja upoznao tokom njegovom službovanja na Kosmetu, rekao je tada za „Blic“ sledeće o tada novoizabranom patrijarhu.
– Bio sam njegov učenik od 1962. godine u Prizrenskoj bogosloviji i kasnije 10 godina njegov đakon u Sabornoj crkvi u Nišu. Bio je svojim životom oličenje patrijarha Pavla. On je skroman čovek bez posebnih rituala. Vrlo se retko ljutio. Poznajem ga 38 godina i nisam ga još video ljutog. Najbolniji trenutak u njegovom životu je kada je izbio požar u Sabornom hramu u Nišu. Mislim da je te noći i osedeo. Obilazio je oko crkve koja je gorela, a ništa nije mogao da učini. To je bio veliki udar za njega – rekao je on.
