IT je najrazvijenija grana industrije u regionu, koja beleži rast čak i u vreme pandemije. Za programerima i IT stručnjacima vlada ogromna potražnja.
U ovom momentu je bitno što više stranih investitora privući da sklope poslove sa našim IT-jevcima, jer će se plodovi tih ugovora ubirati i deset godina kasnije. Velike kompanije, kao što su Microsoft, Cisco, Ubisoft, ostaju decenijama na našem području, zapošljavajući visokoobrazovani kadar i time direktno utiču na kvalitet života mladih naraštaja u regionu.
U 2019. godini IT industrija je ostvarila rast izvoza od 30%, što iznosi 1.4 milijarde evra. Uz realnu pretpostavku da bi tendencija rasta izvoza mogla da se nastavi, za deset godina izvoz bi mogao biti 13 puta veći i pokrenuti ostatak privrede u regionu.
Ipak, domaći IT sektor se u poslednje vreme suočava sa brojnim izazovima. Broj programera je u konstantnom deficitu, veliki deo radne snage odlazi u inostranstvo, a tome je u dobrom delu doprineo i novi zakon o oporezivanju.
Deficit programera
Ne preterujemo ako kažemo da dobar programer može da bira posao. U potrazi za kvalitetnim softverskim rešenjima poslodavci nude odlične uslove pri zapošljavanju, naročito za zemlje regiona, gde je radna snaga plaćena znatno manje nego na zapadu, a opet za naše uslove reč je o vrtoglavim ciframa. Deficit programera je gorući problem. Prve generacije programera iz ’90. godina uglavnom se u zrelijim godinama odlučuju za zaokret u karijeri, preusmeravajući se na konsalting, softver arhitekturu ili postaju vođe timova. Retki se i dalje aktivno bave programiranjem.
Nedostatak programera, za kojima vlada velika potražnja, primećen je i od strane raznih „obrazovnih“ institucija. Naime, u ponudi je veliki broj kojekakvih kurseva koji obećavaju da će vas za svega par nedelja dovesti do ovog prestižnog zvanja. Ma koliko primamljivo da zvuči takva ponuda, moramo vas razočarati. Programiranje je put tokom kojeg se uči celog života, a samo formalno obrazovanje može postaviti čvrste osnove na tom putu.
Ako želite da postanete programer, prvi korak je upis u srednju stručnu školu koja nudi programe kakav je smer elektrotehničar informacionih tehnologija. Ovde ćete steći teorijsko i praktično znanje o izradi web, desktop i android aplikacija. Savladaćete izradu i upravljanje bazama podataka, implementiranje i održavanje operativnih sistema. Naučićete da radite u timu, što je u IT svetu česta praksa, i da skupa sa kolegama dolazite do rešenja problema. Nakon završene srednje škole smera elektrotehničar informacionih tehnologija, budući programeri svoje znanje mogu unaprediti na fakultetima i visokim strukovnim školama IT smera. Sledeći korak može da bude upis na visokoškolsku ustanovu koja nudi obrazovne programe preko kojih se stiče napredno znanje iz pojedinačnih oblasti.
IT tržište se svakodnevno menja, raste i napreduje, a IT stručnjaci moraju biti u toku sa svim promenama, zato kažemo da programeri uče celog života. Ipak, posao je kreativan, dinamičan, zanimljiv i dobro plaćen, te vredi požrtvovanog rada i godina predanog učenja.
Izmene zakona o oporezivanju i odliv radne snage
Čak 73% IT stručnjaka razmatra odlazak iz zemlje zbog izmena zakona koji se odnosi na IT preduzetnike paušalce. Većina IT stručnjaka bira status preduzetnika, umesto radnog odnosa u kompaniji za koju radi, kako bi ostvarili poreske olakšice. Upravo zbog toga najavljen je test samostalnosti, kojim će se utvrditi da li je neko preduzetnik ili ima registrovanu agenciju kako bi radio samo za jednog klijenta. Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma po kojima će biti utvrđivana samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca.
Reforma paušalnog oporezivanja predstavljena je kao uređenje odnosa između kompanija i IT preduzetnika, ali većina je u strahu da će im troškovi poslovanja biti povećani, što bi IT stručnjake moglo da otera iz zemlje. Preduzetnici traže stabilnost, izazove i prostor za napredovanje, kojih u regionu gotovo i da nema. U inostranstvu im se nude odlični uslovi, iz prostog razloga što su deficitarna struka svuda u svetu.
Vlada je predložila kao prelazno rešenje poreske olakšice u vidu smanjenja poreza i doprinosa za 70%, odnosno 60% u naredne tri godine.
Na sajtu Startit objavljena je računica koja pokazuje da reforma paušala ne bi povećala troškove poslodavaca, odnosno primanja programera, za više od 10%. Kao primer uzeta je prosečna programerska plata od 1500 evra. Ako poreske troškove preuzima kompanija, iznosili bi dodatnih 36 evra, a ako ih plaća sam preduzetnik, kao trošak zarade na osnovu stalnog zaposlenja, zarada bi mu bila umanjena za 31 evro.
Uticaj oporezivanja na IT industriju
Iako postoje oprečna mišljenja o oporezivanju IT sektora, bitno je naglasiti da je paušalni sistem oporezivanja znatno doprineo razvoju IT industrije u Srbiji. IT stručnjake koji su registrovani kao preduzetnici start-up biznisi lakše mogu da angažuju, jer su im troškovi poslovanja na taj način umanjeni. Paušalni sistem oporezivanja je doneo uvid u neto zaradu IT-jevaca, a domaće It tržište je postalo konkurentno sa svetskim.
Negativna strana oporezivanja je povećanje troškova kompanija za 35 do 50%, što se u krajnjoj liniji može odraziti i na plate zaposlenih, ali paket mera koji je usvojen, a odnosi se na paušalce, svakako će značajno uticati da razvoj IT sektora u Srbiji ne bude ugrožen.
