izbor urednikaKolumnenaslovna

Mudrovanje

-Život ti je baš ko planinski potok,dok je bistar svi su tu jedni piju,jedni se umivaju,jedni se dive ljepoti,a kad naiđe kaka salauka pa ga zamuti,e ondar ga svi obilaze i preskaču,neki ugaze pa ga još više zamute. Mada ako ti je vrelo bistro,džaba potok mute i ljudi i kiše, a potok ko potok jednako teče ja bistar ,ja mutan baš ko i život. Jesi li me išta razumio?

-Jesam,a ako se vrelo zamuti,šta onda đede?

-Ondar nije više vrelo ,no lokva. Eto tako,odoh saden za poslom,a ti mani se tog pisanja idi ovce doćeraj,jal na vrelo po vodu,na zrak iziđi malo,kako vazdan moreš u te knjige gledati?Isti si Mirko.

Mirko je bio đedov najmlađi brat jedini školovan od njih sedmorice.

-Moram đede ove tvoje mudrosti pripisati, šteta bi bilo svijet uskratiti,a šta znači ovo nije više vrelo,no lokva?

-Pa to znači da ti je vrelo u toj tintari ti bi ovo upamtio,a pošto je lokva ti moraš zapisat,je li ti saden malo jasnije? kuckao me po glavi.

-Pametan piše budala pamti đede.

-Je li mi to reče da sam budala?

-Ne daj Bože ,to je samo izeka.

-Pa i kaden zapišeš,ako ne upamtiš džaba si,vala, piso.Uče li vas išta u tijem školama?

-Vala đede da znaš da je baba u pravu.

-Za šta vjeru ti?

-Kad kaže da te niko nadgovoriti ne može.

-More ona Boga mi i nadgovorit i ućutkat,malo ko drugi,ali ona more. -Ajde,ajde leti po vodu ,žedan sam ,a ništa mi ne mere utoliti žeđ ko naša voda s vrela.

-Hoću,ali kad se vratim pričaćeš mi o svom momkovanju,ja sam čuo đede da si bio pravi šmeker,možda naučim nešto ,slab sam ti sa ženama ,nisam na tebe povukao,zadirkujem ga. Smješka se ispod gustih ,potpuno sijedih brkova i škilji na jedno oko.

-Morebit da jesam,ali se to taden nije tako zvalo,kako reče?

-Šmeker đede.

-E grdne riječi vala Bogu.A žena što se tiče nema se tudi šta učiti ili zaigra srce ili jok,to ti je sva mudros.Ajde leti po vodu i pušti me više ,Boga mi ti ko da si pop pa da ti se ispovijedam.Svaki dan,a đede šta ovo,a kako ono…Ko da ja nemam drugog posla no s tobom vodi tabiriti.

-Evo voda đede led ledena .Pije iz velike,orošene krigle ,briše rukom brkove:- Ko izmisli one cijevi da nako vodu ugrdi majku mu. Ja tada nisam osjećao toliku razliku između vode sa česme i sa vrela,sad osjećam i te kako.

-E đede da nastavimo…Kako ono ti kažeš za mladost?

-Dok si mlad đeljaš štap, je li to ?smješka se.

-Jeste.

-Na otaj štap se pošlje oslanjaš,kaden ostariš,ako znadeš odabrati drvo i budneš lijepo rezbario štap će biti lijep i dugo će te poslužiti.Eto tako nekako…Svaka mladost je lijepa,no to vidiš tek kad prođe.Najviše te u mladosti košta što misliš da sve znadeš,a ne znaš ništa baš ko june.Jesi razumio ti ovo?

-Pa i nisam baš najbolje đede,ali sviđa mi se.

-Eto vidiš da si june.

-Vidim đede upravo si mi dokazao teoriju na ličnom primjeru,evo počeli mi rogovi rasti.Smijemo se. -A baba?

-Šta š njom?

-Ne pravi se đede,kako si je zaveo?

-Kako sam je šta?pravi se da ne razumije,volio sam ta njegova pretvaranja. -Zaveo đede.

-Misliš odveo?

-Pa valjda si je morao prvo zavesti da bi je odveo ili je to prije bilo na o ruk? -Da ti kažem,prije se nije toliko laprdalo ko ti saden što laprdaš.

-Bilo je tije cura u selu dosti…ali kaden sam nju vidio auuu…ne umijem ti to ispričat,oči neće niđe š nje,a srce igra ,tuče.Sve te nešta nosa,šta se smiješ magarče?Uveče neš zaspat da si vazdan oro,samo ona pred očima ,jedino ti malo lakše kad uzdahneš,eto tako je bilo dok je nisam doveo.Nu!Šta se kliberiš za mila Boga?Ajde mrš.

-I šta je bilo kad si je doveo?

-Kad sam je doveo opet nijesam spavo,eto šta je bilo,šara očima da li je baba čula i pokazuje mi prstom da ćutim.Pošlje ,đeca,obaveze…pošlje ona razveza jezik ko i svaka žena i eto…oš me više puštiti?

-Hoću đede,sad ću ovo sve lijepo prepisati i složiti u jednu priču,tapšem ga po leđima.Opasan si bio đede,čuo sam ja još neke priče.

-A od koga vjeru ti,da nijesi od Mirka,smješka se i pljucka duvan.

-Jesam baš od njega,ali hoću i od tebe da čujem.

-Sreća pa nijesam umio pisati ko vaske dvojica,morebit da bi i meni tako mlados zalud prolazila i pušti me više jadan ne bio odo za poslom.

Copyright © 2020 Snežana Aleksić Topalović. Sva prava zadržana.

Back to top button
Close
Close