Piše Marko Vidović
Pandemija koronavirusa je naša „nova normalnost“ već skoro šest meseci i bez obzira na to što smo u raznim segmentima života postigli kakav takav normalan tempo, mnogi promenu posla u ovim kriznim vremenima vide kao „ludost“, „hazarderski potez“, „ćuti i ne talasaj“, „da li ti je to pametno“. Slične komentare sam dobio i ja, pa vam u nastavku predstavljam šest stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju ukoliko se baš sada odlučite za promene u karijeri.
Budite sigurni u svoju odluku da želite da promenite posao
Promena posla često ume da bude način kojim želimo da rešimo neki drugi „problem“ u svom životu. Dešava se da lično nezadovoljstvo projektujemo na svoj posao, pa pomislimo da ćemo se promenom posla „rešiti muke“. Naravno da nećemo. Mnogo je važno da dobro sagledamo razloge zbog kojih želimo da promenimo posao – da li su to problemi koji su lako rešivi, da li smo iscrpeli sve mogućnosti kod trenutnog poslodavca, da li je u pitanju frustracija izazvana pandemijom koronavirusa?
Ili se, pak, radi o aspektima koji su bili prisutni i pre krize, a opstaće i nakon nje? U svakom slučaju, važno je da budete sigurni u svoju odluku da želite da promenite posao. Možda će nekom ovo zvučati smešno, ali ja svoje odluke testiram spavanjem – ukoliko sa jednakim žarom verujem u njih i nakon što prespavam noć, onda je to to (opet kažem, ovo je moj lični mehanizam, ne znači da će upaliti kod svakog).
Dobro se informišite o novom poslodavcu
Ok, doneli ste odluku da želite da promenite posao i bez obzira na to da li ste se prijavili na konkurs za posao ili vas je direktno kontaktirao budući poslodavac, važno je da se dobro informišete o potencijalno novom okruženju. Činjenica da poslodavac nastavlja sa zapošljavanjem i tokom krize svakako ohrabruje, ali idemo dalje. Ukoliko poznajete ljude koji rade kod vašeg potencijalnog poslodavca, raspitajte se o uslovima rada, atmosferi, kako se kompanija nosi sa krizom, proverite kompanijski vebsajt, društvene mreže i slično.
Pokušajte da prikupite što je više informacija o poslodavcu iz perioda pre i tokom krize, kako biste bili sigurni da li uopšte želite da mu se pridružite. Ovaj korak je važan jer štedi vaše vreme, ali i vreme regruteru. Budite fer i povucite se ne vreme, ukoliko smatrate da nećete biti „dobar fit“.
Ova prva dva „ključna trenutka“ važni su i u redovnim okolnostima, međutim, šta je ono što je drugačije sada? Ako se ispostavilo da ste vi i vaš novi poslodavac postigli dogovor, prvi korak je onboarding i tu počinju razlike u odnosu na redovne okolnosti.
Korona onboarding
Onboarding proces smatra se jednim od prelomnih trenutaka u tzv. „employee experience-u“. On pomaže da stvorimo „osećaj“ o kompaniji i novom okruženju i ukoliko ne protekne dobro, biće mnogo teže da se celokupan utisak naknadno popravi.
Kompanije koje su i pre korone funkcionisale 100% remote (nema ih mnogo, ali svakako postoje) imaju definisane remote onboarding procese za sve pozicije u organizaciji, međutim, većinu ipak čine kompanije koje su remote work omogućavale delimično ili ga nisu omogućavale uopšte. Mahom je onboarding zamišljen da se odvija u prostorijama poslodavca, zajedno sa kolegama.
U slučaju developera, QA-eva i slično, koji rade i u kontaktu sa klijentima, svakako se prolazi kroz određenu vrstu kombinovanog onboardinga, koji uključuje upoznavanje sa kompanijom i timom u Srbiji, ali i sa klijentom, projektom. Ovaj proces se relativno lako može transformisati u „remote“, uz naravno određena ograničenja.
Međutim, šta je se netehničkim licima, naročito u oblasti HR-a, komunikacija i marketinga? Nama koji se bavimo komunikacijama, brendiranjem poslodavca, kompanijskom kulturom od krucijalne je važnosti da smo „na terenu“, da dobro upoznamo okruženje, procese, prednosti i mane. Mnogo se može saznati iz neverbalne i neformalne komunikacije, na terenu se saznaju potencijalni problemi, proverava kako informacije dolaze do krajnjih korisnika i slično.
Sećam se prvog dana svog korona onboardinga – probudio sam se u svom stanu, seo za isti sto u trpezariji, za kojim sam radio i na prethodnom poslu. Pio sam kafu iz iste šolje, gledao kroz isti prozor (pogled ništa posebno). Tog ponedeljka sve je bilo isto, kao i prethodnog petka, osim što ništa nije bilo isto. U tom trenutku sam shvatio da je u onboardingu, makar u novim okolnostima dok još radimo od kuće, podeljena odgovornost između poslodavca i zaposlenog i da je važno da svom poslodavcu pomognem da me „onboarduje“ što uspešnije.
Ne srljajte sa zaključcima
S obzirom na to da pravi onboarding proces traje godinu dana, to u praksi znači da će svi koji su nedavno promenili posao proći kroz korona onboarding. Zbog toga, važno je da pažljivo donosimo zaključke o poslodavcu. Ne zaboravimo – ne radimo samo mi, kao pojedinci, u kriznom vremenu. Nije samo nama sve nepoznaninca. Kroz isto to prolazi i naš poslodavac. I njemu je sve ovo novo i siguran sam da se svi maksimalno trude da se što je bolje snađu u novim okolnostima.
Mnogo je važno da prilagodimo svoja očekivanja trenutnoj situaciji, što ne znači da treba da ih srozamo, već da budemo malo više strpljivi i pokažemo više razumevanja. Verujem da, bez obzira na poziciju na kojoj radimo, prelazak sa kritičkog na konstuktivan „mode“ može samo dobro da donese. Npr. ukažite svom supervizoru na nedostatak u svom onboarding procesu i dajte predlog kako da se unapredi, sastavite listu pitanja čiji odgovori su vam važni (naravno i postavite ih), ne podrazumevajte ništa već pitajte sve što vas zanima. Ne zaboravite – i u vašem je interesu da se uklopite u novu sredinu i što pre date doprinos.
Ukoliko se bavite komunikacijama, onda sigurno znate da ne postoji recept za komunikaciju tokom krize, međutim, možete mnogo saznati o svom poslodavcu upravo kroz kriznu komunikaciju – koliko je transparentan, da li brine o zaposlenima, koliko je stabilan i otporan na nepredviđene okolnosti. Uporedite trenutnu komunikaciju sa svim zvaničnim komunikacijama pre krize i pokušajte da uočite određene veze. Iako one mnogo govore o vašem poslodavcu – ne srljajte sa zaključcima, bilo da su dobri ili loši. Dajte svom poslodavcu malo više vremena.
Poslodavci, ne srljajte ni vi sa zaključcima
Trenutno radimo u okolnostima kada je obostrano razumevanje preko potrebno. Zbog toga je važno da i poslodavci prilagode svoja očekivanja novoj situaciji i uzmu u obzir da se u njoj ne snalaze svi jednako dobro i sa lakoćom. Mnogima (uključujući i mene) nedostatak socijalnog kontakta negativno utiče na motivaciju za rad, što svakako može da utiče na performanse rada. S druge strane, mentorstvo je dodatno otežano, pa treba posebno biti pažljiv u vezi sa onboardingom manje iskusnih kolega.
Socijalne veštine je u ovim okolnostima teže procenjivati, pa je zato važno da se uloži dodatni trud i novozaposlenima što je moguće tačnije predstavi kultura i način komunikacije u kompaniji.
Inicijativa
Dolazak novog člana u tim uvek je izazov – i za tim i za novajliju. Dok je u kancelariji značajno lakše uspostaviti prvi kontakt i komunikaciju, u virtuelnoj komunikaciji ipak to ide malo teže. Zbog toga, važno je i da tim lideri, ali i novi članovi ulože dodatni napor i potrude se da upoznavanje prođe što je moguće bolje.
Tim lideri, na primer, mogu organizovati češće timske sastanke uz uključivanje kamere, zatim online ručak, predstaviti novog člana, i slično. S druge strane, nove kolege takođe mogu da učine mnogo da bi se što pre „infiltrirali“. Na primer, ja sam sa svim članovima tima zakazao pojedinačne sastanke, razgovarali smo o raznim temama, poslovnim i privatnim, uz kafu naravno.
U ovom periodu pandemije, naročito dok još većina radi od kuće, teško je za očekivati da nove kolege mogu da se dobro upoznaju sa celokupnom kompanijom, ali je zato važno da se dobro povežu sa svojim timom i spremno dočekaju povratak u novu staru normalnost.
Da sumiramo – ne treba se plašiti promene posla, ni tokom kriznog perioda, ali isto tako, ne treba ignorisati vreme u kom trenutno živimo. Važno je da budemo objektivni u sagledavanju razloga zbog kojih razmatramo promenu posla. Na primer, ukoliko nam je, usled pandemije, stabilnost kompanije i posla generalno, postala najvažnija vrednost, treba da sagledamo da li nam trenutni poslodavac ovo pruža i u kojoj meri. Ukoliko nas procena ne zadovoljava, pažljivo razmislite da li neki drugi poslodavac deli baš te vrednosti koje su vama, u konkretnom trenutku važne.
Magična formula za donošenje ovakve odluke ne postoji. Ako vam razum ne pomaže, pokušajte sa intuicijom (mene do sada nije prevarila ).
