Piše: Nikolaj Patrušev (sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije)
Usvajanje amandmana na Ustav Ruske Federacije otvara novu stranicu u istoriji ruske države. Promene usmerene na zaštitu osnovnih porodičnih vrednosti, istorijske istine, jačanje duhovnog i moralnog vaspitanja, državnu podršku i zaštitu kulture kao jedinstvenog nasleđa mnogonacionalnog ruskog naroda, jačanje osnova socijalne države – događaj su od ogromnog značaja za određivanje ciljeva i daljih puteva razvoja naše zemlje.
Upravo duhovno-moralne vrednosti su osnova pogleda na svet, deluju kao vodič za život, međusobno razumevanje ljudi i osnov su za formiranje stereotipa i modela ponašanja čoveka u društvu.
Pitanje kakve su nam vrednosti potrebne, po pravilu se postavlja kada društvo i država treba da donesu odluku o izboru puteva daljeg razvoja.
Tema vrednosti pojavila se na poseban način u kontekstu široke rasprave o amandmanima na Osnovni Zakon zemlje i u godini 75. godišnjice Velike Pobede. Zapad je na ove događaje odgovorio aktiviranjem informaciono-propagandnih kampanja, koje su imale za cilj da falsifikuju svetsku i domaću istoriju, umanje vrednost Pobede i nanesu još jedan udarac po sistemu tradicionalnih ruskih duhovno-moralnih vrednosti.
Uprkos ogromnim naporima naših prekookeanskih „partnera“ da razbiju sistem vrednosti u Rusiji koji su formirala pokoljenja naših predaka, taj sistem je sačuvao svoje osnovne kvalitativne karakteristike.
Opšta predstava o ukupnosti tradicionalnih ruskih duhovno-moralnih vrednosti je na maksimalno lakonski (i svakako ne na iscrpan) način, izneta u Strategiji nacionalne bezbednosti Ruske Federacije. Tu se navode prioritet duhovnog nad materijalnim, zaštita ljudskog života, ljudskih prava i sloboda, porodica, stvaralački rad, služenje Otadžbini, moralne norme, humanizam, milosrđe, pravednost, uzajamna pomoć, kolektivizam, istorijsko jedinstvo naroda Rusije, kontinuitet istorije naše Domovine.
Podjednako važan spisak duhovno-moralnih vrednosti dat je u Strategiji razvoja vaspitanja u Ruskoj Federaciji za period do 2025. godine. Tamo se ističu sledeće vrednosti: čovekoljublje, pravednost, čast, savest, sloboda, lično dostojanstvo, vera u dobro i težnja ka ispunjenju moralnog duga pred samim sobom, svojom porodicom i svojom Otadžbinom.
Sistem tradicionalnih ruskih vrednosti, koji se formirao vekovima, deluje kao duhovno-moralni temelj našeg društva. Taj sistem je bio u osnovi svetske istorijske pobede sovjetskog naroda u Velikom Otadžbinskom ratu 1941-1945. Upravo taj temelj nam omogućava očuvanje i jačanje suvereniteta i izgradnju budućnosti, uprkos svim složenostima i protivrečnostima istorijskog razvoja. Naša zemlja je bukvalno mučeništvom izgradila svoje vrednosti, a sada je glavni zadatak budućih generacija da ih sačuva i umnoži.Vrednosti našeg mnogonacionalnog i višekonfesionalnog društva treba štititi od agresivnog promovisanja neoliberalnih vrednosti, koje su u mnogo čemu suprotne samoj suštini našeg pogleda na svet i aktivno se nameću od strane naših geopolitičkih protivnika u borbi za uticaj na razvoj civilizacije i svoju dominaciju u svetu.
Vidimo da oni i dalje nastoje da unište zajednički dom mnogonacionalne porodice ruskih naroda i da umanje vrednost tradicionalnih duhovno-moralnih orijentira kao osnove kulturnog, duhovnog, političkog i, u krajnjem ishodu, državnog suvereniteta.
Nesumnjivo, osnovne vrednosti kao idealni ciljevi i kvaliteti društva u mnogome se poklapaju kod većine naroda. Ne postoji niko ko se ne bi zalagao za pravednost, bezbednost ili blagostanje.
Vrednosti, koje nisu svojstvene našem ruskom društvu, a dominantne su u inostranoj kulturi, mi, po pravilu, označavamo pojmom „zapadne vrednosti“.Osim toga, mnogi predstavnici starije i srednje generacije pamte pojam, koji je široko korišćen u godinama takozvane “perestrojke” i u periodu formiranja nove Rusije – “opšteljudske vrednosti”.
Ne negirajući postojanje vrednosti zajedničkih za čovečanstvo, naglašavam da je u to vreme realizacija „koncepcije opšteljudskih vrednosti“, s jedne strane, učinila «Zapadni svet», koji je prethodno bio „zatvoren“ za većinu stanovništva naše zemlje, bližim i razumljivijim, a sa druge strane, omogućila je propagandu socijalnih i moralnih postavki, koje se nisu uvek podudarale sa tradicionalnim domaćim vrednostima.“Zapadne” vrednosti, koje se poslednjih decenija sve češće predstavljaju kao “univerzalne”, jer su u tom obliku ugrađene u zvanične dokumente Evropske Unije, postale su rasprostranjeni kliše.Da biste dobili predstavu o njihovom sadržaju i značenju, važno je pogledati istoriju njihovog tumačenja u zvaničnim dokumentima Evropske unije.
Tako, preambula Ugovora o Evropskoj Uniji (Mastriht, 7. februara 1992) govori o “kulturnom, religijskom i humanitarnom nasleđu Evrope, na osnovu kojeg su formirane univerzalne vrednosti neprikosnovenih i neotuđivih ljudskih prava, slobode, demokratije, jednakosti i vladavine zakona”. Ugovor podvlači i tvrdnju da je “Evropska Unija zasnovana na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine zakona i poštovanja ljudskih prava, uključujući i prava pripadnika manjina. Te vrednosti su zajedničke u društvu u kojem dominira različitost mišljenja, tolerancija, pravednost, solidarnost i jednakost između žena i muškaraca.”
Treba napomenuti da su se neke evropske vrednosti, na primer, osmočasovni radni dan, jednakost žena i muškaraca, izborno pravo za žene, ostvarile samo zahvaljujući događajima iz 1917. godine u Rusiji. Štaviše, žene su dobile jednakost u biračkom pravu, na primer, u Francuskoj 1944, u Švajcarskoj 1971, a u Portugaliji – tek 1974. godine.
Nažalost, stvarni život pokazuje da su gromoglasne zvanične odredbe o „univerzalnim“ vrednostima danas u mnogome samo mrtvo slovo na papiru, jer se od momenta usvajanja ovih normi u zapadnom svetu ubrzano odvijao proces prelaska na neoliberalni model razvoja.Na Zapadu su planski degradirani takvi osnovni pojmovi kao što su porodica, majka i otac, muškarac i žena. Umesto njih veštački nametnuti pojmovi, kao što su „roditelj 1“ i „roditelj 2“ formirali su, zbog svoje neprirodnosti sa čisto biološkog aspekta, osnovu za civilizacijski konflikt u samom zapadnoevropskom društvu.
Štaviše, ove norme su u suprotnosti sa najfundamentalnijom suštinom hrišćanstva, islama, judaizma i drugih religija i jednostavno su za njih neprijateljske.
U socijalnoj sferi neoliberalizam nameće individualizam, egoizam, kult uživanja, neograničeni konzumerizam, apsolutizuje slobodu bilo kakvog izražavanja. Pritom, i na samom Zapadu mnogi ne podržavaju takve anti-vrednosti.
Primera ima mnoštvo. Setimo se samo masovnih protesta u Francuskoj protiv legalizacije istopolnih brakova u januaru 2013. godine. Tada je na ulice Pariza izašlo više od 300 hiljada ljudi. Glasanje u francuskoj Nacionalnoj skupštini, o predlogu zakona «Brak za sve», potpuno je podelilo parlament (od 565 onih koji su glasali, 225 je bilo protiv). Imajući u vidu nivo polarizacije francuskog društva u tim danima, nameće se pitanje: da li su ove vrednosti zaista „univerzalne“ ili ih neko ipak veštački nameće?
Pandemija COVID-19 je najočiglednije ogolila sve negativne posledice nametanja novih zapadnih vrednosti, pre svega produbljivanje razjedinjenosti, ravnodušnosti i izgubljenosti pred licem neposredne opasnosti.Sve se to događa na fonu još jednog procesa, o kome je na Zapadu prećutno zabranjeno govoriti. Odvija se ubrzano razaranje srednje klase, koja je upravo ona konzervativna većina, koja obezbeđuje očuvanje tradicionalnih vrednosti.
Katalizator ove pojave bila je geopolitička katastrofa povezana sa raspadom SSSR-a, jer je likvidacija glavnog ideološkog protivnika u potpunosti razvezala ruke zapadne neoliberalne elite. Potreba za rešavanjem ideološkog zadatka koji je prethodno dodeljen srednjoj klasi nestala je, jer je promenama u našoj zemlji svaka demonstracija “prednosti” zapadnog načina života izgubila smisao.
Uništenje srednje klase, uporedo sa zaoštravanjem migracione situacije, sa svoje strane, podstaklo je oživljavanje pećinskog nacionalizma, koji faktički podstiču SAD i vodeće zemlje “ujedinjene” Evrope, kao na primeru Ukrajine.
Desničarske i nacionalističke stranke uzgajaju se i u samoj Evropi. A između ostalog, nove zapadne vrednosti koje su izazvale torturu u zatvorima u Avganistanu i zalivu Guantanamo, postale su podsticaj za odbijanje služenja vojske i odbrane svoje domovine. Odlučno odbijanje pojedinih zemalja da prihvate ove vrednosti često dovodi do sankcija protiv čitavih nacija. Čitava ranija konstrukcija tradicionalnih zapadnih vrednosti pretrpela je tako duboke promene da skup njenih trenutnih „univerzalnih“ normi faktički nema ništa zajedničko sa starim, nama poznatijim, sistemom vrednosti evropske civilizacije.I nije više u pitanju zamena jednih vrednosti nekim drugim. Mora se govoriti o nastanku novog ideološkog sistema, koji je, na kraju krajeva, usmeren na uništenje svih tradicionalnh verskih i duhovno-moralnih vrednosti kao osnove kulturnog i političkog suvereniteta zemalja i naroda.
Nove zapadne vrednosti pretvorile su se u nametanje čoveku tuđeg pogleda na svet. Zapadni ideolozi postavljaju čitave države i narode pred izbor – ili ćete prihvatiti „univerzalne vrednosti“ ili će vaše vrednosti biti proglašene za pogrešne, nemoralne.
Na taj način, svaki pokušaj da se standardizuju ruske ili druge vrednosti usklađivanjem sa zvanično usvojenim „univerzalnim“ je oblik sociokulturne agresije usmerene na uništenje tradicionalnih sistema vrednosti u ovoj ili onoj državi.
U uslovima digitalizacije savremenog društva, na fonu degradacije sistema međunarodnih odnosa i međunarodne bezbednosti, kolektivni Zapad teži da usadi neoliberalne dogme u svest ruskih građana i naših sunarodnika širom sveta, napadajući ne samo tradicionalne ruske duhovno-moralne vrednosti, već i one vrednosti, koje su zaista zajedničke za čovečanstvo, potkopavajući tako same temelje država. U isto vreme, aktivno se koriste ideološke formulacije tipa „sukob civilizacija“.
Ništa manje destruktivan bio je i uticaj ovih normi na sistem međunarodne bezbednosti. Zamena normi međunarodnog prava pravom jačeg, koji ognjem i mačem nameće „slobodu i demokratiju“ tamo gde ih u takvom zapadnom smislu ne može biti po definiciji iz istorijskih, religioznih, etnoloških i drugih razloga, već je dovela do tragedije Iraka, Sirije i Libije. Posebno sramna stranica istorije za sve zemlje NATO-a bilo je i zauvek će ostati varvarsko bombardovanje Jugoslavije.
Ofanziva se vodi na “svim frontovima” ovog “hibridnog” rata. Pravac glavnog udara izabran je tako da degradira tradicije raznih naroda koji su se formirale vekovima, njihove jezike, veru i istorijsko pamćenje generacija. Mnogonacionalni ruski narod takve norme i vrednosti ni pod kojim uslovima ne može prihvatiti.
U ovom kontekstu, izuzetno je važno pitanje kakvu alternativu Rusija nudi svetu.Za razliku od zapada, Rusija u suštini nudi novi civilizacijski izbor, čiji sadržaj uključuje ravnopravnost, pravednost, nemešanje u unutrašnje stvari, odsustvo mentorskog tona i bilo kakvih preduslova za obostrano korisnu saradnju.
Rusija predlaže uzdizanje nacionalnog suvereniteta, uključujući kulturni i duhovno-moralni, u status najveće vrednosti i osnove za buduću izgradnju ljudske civilizacije. Nema sumnje da će broj opredeljenih za takav izbor u svetu rasti, stvarajući sve povoljnije uslove za obezbeđivanje razvoja i prosperiteta različitih država i naroda.
Objavljeno u vladinom listu «Rosijskaja Gazeta» 17. juna 2020.
