Ekonomisti više evropskih banaka izašli su sa ocjenom da se opasnost od krize u evrozoni ne krije u rastu duga, nego u velikim razlikama između dugova zemalja na sjeveru i jugu Evropske unije, što na ispit stavlja jedinstvo zone evra. Dokle bi to moglo da odvede ovaj monetarni blok, o čijem napuštanju pojedinih se već uveliko spekuliše.
Ekonomista Borislav Borović smatra da, sabirajući posledice koronavirusa sa već oslabljenom privredom EU tokom prethodne krize, ne treba potcjenjivati opasnost od prezaduženosti evrozone. Ocjene evropskih bankara mu se, kako kaže, čine optimistične, pa i nerealne, piše Sputnik.
Dužnička kriza EU jača i od spora sjevera i juga
Sagovornik Sputnika ne spori da, poučena krizom iz 2008 godine, Evropska centralna banka (ECB) kupuje sve što se ponudi na sekundarnom tržištu hartija od vrijednosti i da je odlučna da raznim mjerama podrži evro. Ukazuje, međutim, da je očigledno da će pandemija virusa korona donijeti opštu recesiju privreda svih zemalja EU, sa tendencijom da jedno vrijeme bude u ekonomskoj depresiji, odnosno recesiji sa produženim rokom trajanja.
Sagovornik Sputnika podseća da je MMF procenio da će blokada privredne aktivnost širom Evrope, izazvana pandemijom, gurnuti evrozonu u recesiju od 7,5 posto, a da će dug 19 članica zone evra skočiti za više od 13 odsto, u prosjeku na 97 procenata BDP-a. To je znatno više nego što je predviđeno njihovim pravilima prema kojima javni dug članice ne bi smio da bude iznad 60 odsto njenog BDP-a.
„Ne znam kako bi onda moglo da se desi da se, bar u jednom dijelu, izbjegne dužnička kriza evra. Monetarna politika jeste moćan instrument ekonomske politike, ali nije svemoćan. Ako privreda bude u recesiji, onda monetarne mjere mogu da ublaže negativne efekte, a ne da ih potpuno eliminišu. Opasnost od krize koji oni vide u velikim razlikama između dugova zemalja na sjeveru i jugu, niti je nova niti će biti eliminisana u budućem periodu, niti je krivica samo na državama juga“, ističe Borović.
Da li je zbog posledica pandemije na privredu evrozone po nju veća opasnost od veličine ukupnog duga, ili će njeno jedinstvo biti dovedeno u pitanje zbog velikih razlika u dugu njenih članica na sjeveru i jugu.
Severna četvorka hladna prema zahtjevima juga
Novo zatezanje na relaciji sjever-jug bilo je vidljivo i nedavno kada je EU odlučivala o mjerama koje treba da pomognu na ublažavanju posledica pandemije, od kojih su najpogođenije one na jugu – Italija, Španija, Francuska, Grčka. Njihov predlog o zaduživanju emitovanjem takozvanih evroobveznica, kojima bi svi došli do jeftinog svežeg kapitala nije prihvatila četvorka sa severa-Holandija, Nemačka, Finska i Austrija.
Borović smatra nekorektnim da se glavni problem ekonomije EU sada prebacuje na zemlje juga, podsećajući da su zbog velikog udjela usluga u ukupnoj njihovoj privredi, izuzimajući Italiju, one ranjivije na bilo koju krizu.
Pritom su primljene u evrozonu, klub jakih, kada su njihove makroekonomske performanse jasno ukazivale da im tamo nije mjesto, a potom je isti bogati sjever podsticao tražnju za njihovim proizvodima omogućujući jeftino zaduživanje juga. Briselska birokratija je praktično puštala da uđu u zonu vosokog duga koji je, na primjer, u Grčkoj i Italiji znatno iznad 100 odsto BDP-a, a u Španiji oko 100 odsto.
Kome to duguju zemlje juga
Zato Borović dodaje da se mora sagledati i pitanje kome to duguju te zemlje juga.
„Da ne ulazimo u širu analizu, to zaduživanje je uslovno govoreći donosilo korist sjeveru, a dodatno devastiralo privrede juga. Samo se sjetimo odluka takozvane „velike trojke“ oko Grčke. Ušlo se u reprogram koji je samo uvećao dug po cijenu velikih socijalnih restrikcija i investicionog zamiranja“, napominje ovaj ekonomista.
Zbog toga što će se južne članice evrozone od krize izazavane pandemijom oporavljati mnogo teže od sjevernih jer su opterećene ogromnim dugom, on ne isključuje ni mogućnost da neki izađu iz zone evra.
Hoće li Italija napustiti evrozonu
I glavni ekonomista u njemačkoj Berenberg banci, Holger Šmeding, ukazuje na to da ECB može da kupi masu italijanskih obveznica, ali ne može da ubjedi tržišta da Italija želi zauvijek da ostane u evzoroni.
„Rizik od toga da će neka buduća italijanska vlada možda željeti da napusti evro je ono što tržište posmatra”, kaže on.
Najnovije holandsko oponiranje finansijskoj pomoći koju je Evropska unija namjenila privredi i stanovništvu svojih članica za oporavak od pandemije, po pisanju engleskog „Gardijana“, liči na britanske motive za izlazak iz EU.
Borović, međutim, ne vidi da bi nečiji izlazak iz evrozone mogao da bude prevelik problem za EU. Po njegovoj ocjeni i zemljama velikim dužnicima bi to mogla da bude relaksacija u rješavanju krize.
Mobilizacija umesto dezintegracije
On, međutim, glavne probleme EU vidi u budućim globalnim odnosima – sve manje se pitaju u kreiranju tih odnosa i politički i ekonomski, energetski su potpuno zavisni od drugih, gube oslonac u ekonomskim odnosima sa SAD…
Borović zato smatra da EU mora ići na redefinisanje unutrašnjih odnosa, na zajedničku mobilizaciji, a ne dezintegraciju.
„Mislim, da će članice izračunati da im je bolje da i dalje ostanu u EU, jer će tako lakše savladati izazove nego pojedinačno, uz neizbježno redefinisanje odnosa i uz veću solidarnost koju sigurno neće postići upirući prstom u „neodgovorni“ jug. Ako se to ne dogodi, možda ćemo prisustvovati ružnom rastanku jedne, nekad moćne organizacije“, zaključio je Borović.
