SvijetVIJESTI

Ko je čovjek koji preti da izazove novi zemljotres u EU?

Nije lako pronaći sljedbenike Gerta Vildersa, čak ni u njegovoj rodnoj provinciji Limburgu, piše Dojče vele.

Ali to ne znači da ih nema – i da njegovi populisti neće možda ipak postati najjača stranka nakon izbora u Holandiji.

„Zvali su ga ’Crnac iz Venloa’“, kaže nam Mateus, vlasnik restorana „Princ Bernhard“ koji se nalazi u centru Venloa, grada sa oko 100.000 stanovnika. Ipak nije jasno da li Mateus samo prenosi ono što je čuo u restoranu ili trač iz lokalnih listova. Čini se kao da svi u Venlou znaju za priče iz djetinjstva Gerta Vildersa, kaže nam gostioničar, prije svega da je uvijek dobijao batine od drugih dječaka, jer njegova majka potiče iz Indonezije i uvijek je izgledao malo drugačije.

Mateus kaže da će glasati za Vildersa i tu je izuzetak: on otvoreno priznaje da namjerava to da uradi. „Zatvorićemo granice da nam stranci više ne dolaze. Svi oni ionako dolaze samo da bi tu zaradili novac“, ponavlja gostioničar slogane koje širi Vildersova Stranka za slobodu.

U suštini, lica koja nisu bijela u gradu su rijetkost. Žene koje nose marame, jedva da mogu da se nabroje na prste jedne ruke. Ali Mateus samo priča o Marokancima i napadima na starije osobe. Ništa od toga nije vidio, ali vjeruje u ono što pišu u njegovoj stranci.

Venlo je grad na samoj granici Holandije sa Nemačkom i Belgijom. Zar se ne boji da će zatvaranje granice biti loše za njegov restoran? I sada su gotovo svi stolovi u „Princu Bernhardu“ popunjeni posjetiocima iz Njemačke. „Ma kakvi, oni će uvijek da dolaze“, uvjeren je gostioničar. Isto tako, on je zagovornik toga da Holandija potpuno napusti Evropsku uniju i da ponovo sve sama odlučuje. Nekako uvijek ispada da je za njega uvijek kriva Evropa: za to što nema dovoljno stanova u Holandiji ili za to što ljudi malo zarađuju i ne mogu sebi priušte sve što bi željeli.

Mateus isto tako misli da je sa evrom sve postalo skuplje. „Ako se vratimo našem guldenu, sve će koštati upola manje.“ Stvarno? Njegovo uvjerenje jače je od bilo kakvih argumenata.

Holandija Holanđanima

Kad razgovarate s Robertom Housmansom, to je kao da razgovarate sa klonom Gerta Vildersa. On je predsjednik poslaničke grupe PVV u regionalnom parlamentu pokrajine Limburg. Na 20. je mjestu stranačke izborne liste, tako da ima dobre šanse da se u martu preseli u nacionalni parlament u Hagu.

„Želimo da povratimo naš suverenitet“ – tako odgovara na pitanje šta njegova stranka ima protiv Evropske unije. „Ne želimo više da dajemo novac Grcima“. Isto tako, oni žele i da sami odlučuju o tome ko smije da dođe u zemlju. Holandija pritom ionako već ima jedna od najstrožijih pravila o davanju azila u Evropi.

I Housmans priča o kriminalnim bandama koje haraju po Evropi. I nikako ne vidi da bi odlazak Holandije iz EU bio ekonomski problem: „Jednostavnije je sklopiti bilateralne sporazume sa Njemačkom, Belgijom ili Francuskom“, hladno objašnjava političar.

A onda, tu su, naravno, i ti muslimani: „Islam je ekspanzionistička ideologija, on želi da osvoji svijet“, ponavlja političar PVV ono što govori njegov stranački šef Vilders. Pa dodaje i mit o tri hiljade godina staroj hrišćansko-jevrejskoj istoriji te pokrajine koja je očigledno počela i prije nego što je Isus Hrist uopšte rođen.

I na kraju, da li vjeruje da jedna relativno mala zemlja kao što je Holandija, može sama da se suoči sa globalnim izazovima? Odgovor je jednostavno: „Da“. Polemike i argumenti sa novinarima očigledno ne spadaju u program Vildersove stranke. U stvari, članovi najčešće odbijaju razgovor s novinarima.

„Svi su samo obećavali“

Ovog jutra, Martejn van Helvert se u štampariji u susjednom gradiću Ehte gdje živi, divi plakatima koji ga prikazuju u prirodnoj veličini. „Mnogi ljudi su bijesni i razočarani“, priznaje taj kandidat demohrišćana. Njegova stranka godinama je vladala Holandijom, ali sada ima podršku samo 14 odsto birača. Ljudi su razočarani, kaže Van Helvert, jer su im svi nešto obećavali, ali niko nije uopšte mogao da ispuni ta obećanja. Manji porezi, više novca za penzionere – sve same prazne priče.

Mladi demohrišćanin u svojoj izbornoj borbi pažnju prije svega polaže na lične kontakte: „Održavam redovne sastanke sa građanima i pokušavam da im pomognem da riješe svoje probleme“. Naravno da nije sve problem vlade, ali ima previše razočaranih. Kad neki Holanđanin godinama mora da čeka na socijalni stan, a izbjeglica ga dobije odmah – naravno da je to otrov za društvo.

Ali zašto u tako bogatoj zemlji kao što je Holandija, koja bilježi ekonomski rast od čak dva odsto, uopšte ima toliko mnogo bijesnih ljudi? Van Helvet smatra da je to zato što ima i mnogo gubitnika, slično kao i u SAD. „Premijer Rute širio je samo optimizam: onome ko vredno radi, tokom njegovog mandata će biti bolje. Ali to nije bilo istina.“ Glavni uzrok za lošu situaciju u kojoj su velike, stare stranke jeste – izgubljeno povjerenje.

„Ko to kaže, taj je blesav“

Vraćamo se u centar Venloa, u potragu za Vildersovim sljedbenicima. „Mi ovdje dobro živimo, ja nisam nezadovoljan. A Vilders mi se uopšte ne sviđa. On samo raspravlja i tvituje. A ono što priča su gluposti“, kaže nam jedan stariji gospodin. Jedan bračni par smatra da je Vilders „totalno nesimpatičan“, a njegova politika za njih – „nije ništa“.

Slijedeći prolaznik priznaje da poznaje neke ljude koji su za Vildersa. „On ima neke ideje za koje možete da kažete: ’U redu, i u Holandiji ima siromašnih, ne moramo sav naš novac da šaljemo u Afriku’.“ Ali taj prolaznik ipak neće da dâ svoj glas za PVV. „Sve je mnogo komplikovanije i ništa nije tako jednostavno kao što priča Vilders.“

Prodavačica u obližnjoj prodavnici sira smatra da je čitav politički sistem Holandije loš: „Previše je to što na izbore izlazi 28 stranaka. Dovoljno je nekoliko stranaka – ljevica, desnica i centar. Ovako, na kraju, ispada da je to potpuni haos.“ Ni ona, kaže, neće dati svoj glas Vildersu.

Jedan penzioner koji šeta psa konačno priznaje da je sljedbenik desnog populiste: „On će da izbaci sve Turke i Marokance i onda će sve da krene samo od sebe“. Jedino se ne slaže kada je riječ o članstvu u Evropskoj uniji. On ima slično mišljenje kao i mnogi njegovi sunarodnici: malo da se protestuje, malo da se izrazi neprijateljstvo prema strancima – to je u redu. Ali ugroziti čitavu nacionalno privredu – to ipak radije ne.

Tagovi
Back to top button
Close
Close