Ministar civilnih poslova BiH Adil Osmanović je, u ime Savjeta ministara BiH‚ prije dvije sedmice u Saudijskoj Arabiji potpisao Memorandum o razumjevanju o obrazovnoj i naučnoj saradnji sa ministrom obrazovanja te zemlje. Sporazumom se preciznije definiše saradnja, koja se do sada odvijala na pojedinačnoj osnovi.
Sve se to dešava u vrijeme kada se na Bosnu i Hercegovinu gleda kao na zemlju u kojoj je selefizam našao put za razvoj, a taj pravac snažno utiče na obrazovni sistem Saudijske Arabije. Postavlja se pitanje da li BiH ima mjere zaštite, ukoliko se kroz obrazovne institucije pokušaju širiti ideje i principi selefizma, piše Radio Slobodna Evropa.
Memorandum o razumijevanju o obrazovnoj i naučnoj saradnji, koji je nadavno potpisan između Bosne i Hercegovine i Saudijske Arabije predstavlja prvi put oficijalnu međudržavnu saradnju u oblasti obrazovanja.
“Smatram da se radi o vrlo kvalitetnom Memorandumu, jer do sada su naši studenti prisustvovali i studirali u Saudijskoj Arabiji, išli su raznim načinima i putevima. Tendencija Bosne i Hercegovine i Saudijske Arabije je da ti studenti idu oficijelnim putem. Do sada nije postojala mogućnost da studenti iz BiH studiraju medicinu u Saudijskoj Arabiji, a s ovim Memorandumom se to omogućava”, objasnio je Osmanović.
Bosna i Hercegovina ima sporazume u oblasti obrazovanja i nauke sa mnogim zemljama, kako regiona, tako i Evrope. No, potpisani sporazum sa Saudijskom Arabijom otvara brojna pitanja. Prije svega, u toj zemlji obrazovanje se oslanja na religiju, tačnije na selefizam. U Bosni i Hercegovini, selefizam ima svoje sljedbenike, te postoji dobra osnova da se ukorijeni.
Profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu Enver Kazaz kaže da je za to odgovorna prije svega bošnjačka politika, predvođena Strankom demokratske akcije.
“Potpisivanje sporazuma sa Saudijskom Arabijom ne znači transport selefizma u BiH. On je transportovan zahvaljujući Stranci demokratske akcije (SDA) i Islamskoj zajednici BiH još u toku rata i uhvatio je debele korijene na ovom prostoru. Bosna i Hercegovina je u ovom momentu neizlječiva od selefizma. Moglo bi se reći da je u tom smislu naš obrazovni sistem rigidniji nego saudijski”, tvrdi Kazaz.
No, ministar Osmanović kaže da, iako on nije učestvovao u izradi Memoranduma već njegov prethodnik Sredoje Nović, nema mjesta bojazni.
“Ovo je sada tendencija, želja, kao što sam rekao, da to bude na unificiran, organizovan način, da se zna koji studenti iz BiH idu u Saudijsku Arabiju da studiraju i obrnuto, i da znamo kako i na koji način će se to odvijati. Ne vidim bilo kakav razlog za zabrinutost. Ako bi trebao da bude neki razlog za zabrinust to je onda prije potpisivanja ovog memoranduma jer nismo znali kako i na koji način nam studenti odlaze. Sada ćemo imati organizovan put i način i odlaska naših i dolaska njihovih studenata”, rekao je Osmanović.
Rektor “Burch” univerziteta u BiH i nekadašnji ministar obrazovanja Kantona Sarajevo Damir Marjanović ne vidi opasnost u ovakvoj saradnji.
“Ono što će poboljšati obrazovanje u Bosni i Hercegovini, u onome što se zove moderno obrazovanje 21. vijeka, a što će se realizovati kroz sporazum sa Saudijskom Arabijom, treba pozdraviti. Sve ono što je izvan obrazovanja, izvan modela modernog obrazovanja koje se sada traži na tržištu Evrope i onoga što mi smatramo boljim obrazovanjem, mislim da se neće moći niti staviti, niti razmatrati kao dio tog memoranduma o razumijevanju. Dakle, ne vidim neku veliku opasnost”, smatra Marjanović.
Mehanizam zaštite treba da postoji, a za to se trebaju pobrinuti državni organi.
“Ne trebamo odmah biti stereotipni u startu i negativni prema svemu što dolazi iz jedne ili druge zemlje, ali moramo biti izuzetno oprezni da prilikom kreiranja finalnih nekih projekata jasno izrazimo stajalište Bosne i Hercegovine i uradimo sve ono što u BiH, onakvoj kakva jeste danas i kakvu želimo u budućnosti, može biti samo od koristi, a ne neki dodatni teret”, dodaje Marjanović.
Problemi u zemljama okruženja reflektuju se i na Bosnu i Hercegovinu. Takav je slučaj i sa situacijom nakon vojnog puča u Turskoj. Svjedočili smo oduzimanju “Plakete Grada Sarajeva” profesoru Aliju Lafčiogluu, jer je bio predavač obrazovne institucije Bosna Seme, koja se povezuje sa kontroverznim imamom Fetulahom Gulenom.
U Sarajevu postoji džamija ili bolje reći kulturni centar “Kralj Fahd”, koji ima status diplomatsko-konzularnog predstavništva Saudijske Arabije, u kojem ne važe zakoni Bosne i Hercegovine. Prema mišljenju profesora Filozofskog fakulteta u Sarajevu Envera Kazaza, u Bosni i Hercegovini obrazovni sistem je već ideologizovan.
“Činjenica da je BiH zvanično sekularna država ne znači da religija kao ideologija nije prisutna u obrazovnom sistemu. Prema tome, samo potpisivanje sporazuma ne znači ništa, ali namjera da se ideologizuje obrazovni sistem je ono što je karakteristika ovdašnje politike”, zaključuje Kazaz.
