Stanislav Tomić jedan od najmlađih ali i najplodnijih aforističara u RS i BiH: Čovjek se mora napajati smislom

Stanislav Tomić jedan od najmlađih ali i najplodnijih aforističara u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini

ZVORNIK – Rodio sam se u Tuzli 9. jula 1986. godine, dok je još koza koju su svi muzli, bila živa. I dok su svi ljudi tada protestovali zbog stomaka, ja sam protestovao iz stomaka. Kada sam stasao za fakultet, pošao sam da upišem Elektrotehniku, a upisao sam Filosofiju. Život mi je tako postao transformator, kome je jedan kalem elektrotehnika, a drugi filozofija. Kada me pitaju kakve veze imaju elektrotehnika i filosofija, ja odgovaram – Zar mislite da se učenje od prije dvije i po hiljade godina može bez dalekovoda prenijeti na nas. I smisao kao i struja ima svoje vodove i dalekovode. Sve oko čovjeka se može napajati strujom, ali sam čovjek se mora napajati smislom. Bez toga se gasi zauvijek.

Ovo su razmišljanja Stanislava Tomića, jednog od najmlađih ali i najplodnijih aforističara u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

Aforizme je počeo pisati kao student. Prije toga je imao nekoliko zapisanih aforizama koje je smatrao kao materijal za razradu ili uključivanje u neke veće cjeline, a ne kao aforizme.

[quote color=“#020202″ bgcolor=“#e5e5e5″ arrow=“yes“ align=“right“]Od brojnih nagrada autor izdvaja prvo mesto po izboru autora na konkursu za kratku priču Srpskog kulturnog Foruma u Beču, zatim drugo mesto na konkursu za kratku priču društva srpsko-ruskog prijateljstva.Nagradu „Satirično pero“ na Međunarodnom festivalu i Bjeljini i „Vibovu “ nagradu lista Politika kao najprestižnije priznanje koje je dobio do sada.[/quote]

– Počeo sam da bilježim svoje misli u trenutku kada mi padnu na pamet, ostavljajući i vjerujući da ću ih se sjetiti i prizvati onda kada mi budu potrebne. Naravno one se nikada ne vrate, jer su misli kao prilike, ne treba ih propuštati. Kasnije sam svoje misli počeo da oblikujem u fragmente i aforizme. Među prvima su bili aformizmi – Kad uđemo u NATO imaćemo priliku da učestvujemo u sopstvenom bombardovanju. – Ili je vrijeme stalo ili je sat pokvaren. Ma vrijeme se pokvarilo, sat je švajcarski. – Istorija je Drina koja teče unazad i – Budala pamti, pametan piše, a najpametniji prepisuju, kaže Tomić.

Na pitanje odakle mu inspiracija za pisanje Tomić, odgovara.

– Na to pitanje mogu odgovoriti aforizmom „Inspiracija za rad je svuda oko nas, ali nije u nama“. Odakle inspiracija, to treba da pitate trenutak. Jer inspiracija je supruga trenutka. Mi samo možemo da kumujemo tom braku.

Po Tomićevim riječima, pisanje aforizama ima svoju težinu, a ona se mjeri činjenicom da imate svega jednu ili dvije rečenice da pogodite suštinu.

– To je mnogo manje hitaca u odnosu na druge književne forme. Odmah se vidi, da li ste pogodili li ne. Ili je aforizam uspio ili nije. Nema popravnog u vidu novih rečenica niti dodatnih pojašnjenja. Pisanje aforizma je „hvatanje misli“, kao što je naslov jedne moje zbirke. Aforizme ne može pisati svako. Sve je u tome koliko je ko vješt da uhvati misao koja mu dođe. I kada uhvatite misao to nije sve, morate je oblikovati i dati originalnu formu. Mišljenje naprosto mora da vas služi. Šta je onda za mene aforizam „Aforizam je bakšiš za misao koje me služi“.

[quote color=“#020202″ bgcolor=“#e5e5e5″ arrow=“yes“ align=“right“]Tomić je objavio i više eseja, rezenzija i različitih tekstova, nakoliko priča i dve knjige aforizama : „Zlo naopako i obrnuto“ i „Hvatanje misli“. Ova druga knjiga počinje ljubavnim aforizmima. To je njena specifičnost jer je ljubav stavila u prvi plan u odnosu na politiku. Veoma uspješno se bavi fotografijom. Ilustrujući svoje aforizme, pošto se bavi filozofijom, „napravio je leguru“, koju će nazvati fotosofija.

Aforizmi Stanislava Tomića uvršteni su i knjigu o sedmorici aforističara iz Bosne i Hercegovine, koju je priredio profesor Ratko Božović, koji su po njegovim riječima dostigli nivo kvaliteta dostojnog svakog respekta.[/quote]

Tomić je do sada objavljivao aforizme u Večernjim novostima, Politici, Etni, Nosorogu i drugim medijima. Zastupljen je u antologijama balkanskog aforizma, antologiji aforizma o sportu, antologiji srpskog aforizma za djecu – koju njen autor često naziva od Zmaja do Stanislava, jer je u njoj zastupljen kao najmlađi autor.

Nastupao je na više festivala na kojima se čitaju aforizmi, ali i na festivalu satire, na Danima humora i satire kod nas i u Evropi.

Među svoje najefektinije aforizme smatra:

-Profesor me samo jednom oborio na ispitu. Sledeći put sam položio sa dugom devetkom.

-Ne tražim više djevojke sa velikim grudima. Našao sam sebi ravnu i

-Kad bi bilo „što na umu, to na drumu“, vozio bih mercedesa.

Najnoviji aforizam je pročitao na Festivalu u Bjeljini a on glasi: U Norveškoj je 1 odsto nepismenih. Gdje sve neće stići naši ljudi. Bože dragi.

D.Gajić