Prosječno jedan migrant u Srbiji potroši od 25 do 50 evra, što sveukupno iznosi oko šest miliona evra dnevno, istakao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Novac od migranata najčešće završava van sistema. Izdavanje ličnih karata i registracija prvi koraci ka kontrolisanju migranata, napominje Đurović.
Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se odnos prema migrantima nije mnogo promjenio od prvog talasa koji je pogodio našu zemlju i dodaje kako će Srbiji uskoro biti neophodne donacije EU.
„Nije se mnogo promjenio odnos prema migrantima, iako je država podigla prihvatni centar u Preševu. Ipak, mi se svodimo na evidentiranje, jer pomoć i kontrola izostaju u urbanim centrima i blizu granice. Takođe, nemamo registraciju kao i što nemamo lične karte za tražioce azila, i tu stojimo u mjestu“, navodi Đurović.
Ističe da ne vidi problem u tome da se migranti registruju i da se izdaju lične karte, jer kako kaže, to je prvi uslov da se upravlja procesom migracije.
Đurović ukazuje da se naša država za sada dobro drži, ali da su joj što prije potrebne donacije EU.
Podsjeća da prosječno migrant u našoj zemlji dnevno ostavi između 25 i 50 evra, a da podaci pokazuju da čak šest miliona evra dnevno ostane od ljudi koji bježeći iz svojih domova pokušavaju da se domognu Zapadne Evrope.
Naglašava da novac od migranata ostaje van sistema i najčešće u nečijim džepovima, odnosno u oblasti sive ekonomije, jer kako kaže, svako ko pomisli da može na azilantima da zaradi ostaje nekažnjen.
Đurović podvlači kako je važno ne dizati tenziju i ne širiti neprovjerene informacije, jer, kako dodaje, nisu tačni podaci koji su se pojavili prije nekoliko dana da naša država na migrante troši 150 miliona evra i da će se graditi prihvatni centar na jugu zemlje.
„Mi o izgradnji prihvatnog centra na jugu Srbije ništa nismo čuli. Iole ozbiljna zemlja ne bi razmišljala o tome na takav način i mi smo zatečeni takvom informacijom“, kaže Đurović.
Zaključuje da je našoj državi za sada najpotrebnija solidarnost i dodaje kako građani na terenu, ipak, pokazuju određenu vrstu empatije sa migrantima, piše RTS.
