BERLIN – Mnoge velike kompanije čije proizvode i danas kupujemo tijesno su sarađivale s nacistima u Drugom svjetskom ratu. Neke su se izvinile, a neke nikada nisu javno komentarisale svoju sramotu.
Među njima nisu samo njemačke „Bajer“, „Simens“ i „Hugo Bos“, već i američke, poput „Forda“, u vrijeme dok je osnivač Henri Ford vodio kompaniju.
Modni dizajner Hugo Bos bio je član Nacističke partije, u koju je ušao dvije godine prije nego što je Hitler došao na vlast. Kreirao je uniforme za SS odrede i Hitlerjugend, a šili su ih logoraši u zloglasnim koncentracionim kampovima. Kompanija, koja je danas jedan od velikih svjetskih brendova, izdala je izvinjenje 2011. godine i finansirala knjigu o njihovim vezama sa nacistima.
Maks Volas, novinar koji je istraživao holokaust, napisao je u svojoj knjizi da nije samo Henri Ford pao pod uticaj nacista, već bi i njegov najstariji sin Edsel bio optužen za saradnju s neprijateljem da nije preminuo 1943. godine. Hitler nije skrivao svoje divljenje prema Henriju Fordu i to je i ovjekovječio u knjizi „Majn kampf“, a Fordov portret je držao u svojoj kancelariji. Ford je dobio najviši orden nacista koji može da dobije nenijemac.
Vlasnik „Mercedesa“, „Dajmler“, priznao je još 1986. da je za njih radilo 40.000 prinudnih radnika u groznim uslovima tokom Drugog svjetskog rata. U „Folksvagenovoj“ fabrici u Volfsburgu je radilo 12.000 zarobljenika, a današnji „Audi“, nekadašnji „Auto union“, koristio je 20.000 zarobljenika iz koncentracionih logora u svojim fabrikama.
Tek 2011. porodica Kvant, vlasnici BMW-a, priznali su da su otimali jevrejske firme u Njemačkoj, koristili radnu snagu iz logora i poslovali sa najvišim ešalonima nacističke vlade. Glava porodice Gunter Kvant postao je član Nacističke partije 1933. godine, a njegova bivša supruga Magda Ritšel udala se za Jozefa Gebelsa i zajedno su izvršili samoubistvo, nakon što je otrovala šestoro svoje djece u Hitlerovom bunkeru 1945. godine. U Kvantovim fabrikama oružja nekoliko neposlušnih radnika je pogubljeno. Farmaceutska kuća „Bajer“ je proizvodila otrovni gas „ciklon B“, koji su nacisti koristili za masovna ubistva Jevreja u koncentracionim logorima. Koristili su 83.000 logoraša za prisilan rad samo tokom 1944. godine. Sa nacistima su sarađivali i „Kodak“, kompanija najpoznatija po fotografskoj opremi, koja je nekada proizvodila vojnu opremu, okidače i detonatore, i „Simens“.
Šanel i Luj Viton
Autor knjige „Spavati s neprijateljem: Tajni rat Koko Šanel“ tvrdi da je ona bila antisemita, homofob, i da je aktivno sarađivala s nacistima tokom okupacije Pariza. Takođe, knjiga „Luj Viton: Francuska saga“ otkriva da je ova modna kuća imala jake veze sa višijevskim režimom, i proizvodili su dobra koja glorifikuju maršala Filipa Petena. Najstariji sin Luja Vitona, Anri, navodno je bio čest gost kafea koji je držao Gestapo.
