Većina Matijinih vršnjaka džeparac troši na izlaske, garderobu, provod i novu tehnologiju. On, s druge strane, svakog jutra ide u obližnju pekaru u kojoj naručuje 100 bureka i nosi ih izbjeglicama koje su privremenu mirnu luku pronašli u okolini željezničke stanice i Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Matija svaki dan provodi sa migrantima, i primetio je da su im dve stvari na koje retko ko misli posebno potrebne.
– Neophodan im je tečni sapun, da imaju kada se peru na tuševima, ali i velika muška obuća. Ljudi najčešće daju obuću koju je neko prerastao, pa su tu najčešće manji brojevi, a nema većih, preko broja 41 – poručuje Matija.
– Ideju sam dobio od jednog porodičnog prijatelja, koj je jednog jutra izbeglicama tako kupio 100 bureka. Odlučio sam da i ja krenem to da radim, a sada mi finansijski pomaže i baka iz Londona kao i roditelji, jer se svima dopala ideja. Pored bureka im kupim i pogače, druga peciva i slatkiše za djecu. To mi je sada postao omiljeni deo dana, kada djeci delim čokoladice, jer su njihove reakcije predivne – iskren je ovaj mladi, humani Beograđanin.
Reakcije migranata su različite – od onih koji se stide da uzmu, do onih koji znatiželjno pitaju koja je cena jer misle da Matija pokušava da im proda hranu, pa sve do onih koji rado uzimaju sa pogledom velike zahvalnosti. Ipak, iako bi većina ljudi mogla bukvalno samo da skine kapu Matiji kaže mu „Svaka čast“ pre nekoliko dana je naišao na neprijatno iznenađenje u pekari.
– U ovoj pekari u kojoj inače uzimam nije bilo dovoljno peciva, pa sam otišao u drugu, koja se nalazi tu blizu. Međutim, kada su čuli koje mi količine trebaju, samo su mi rekli da ne može i da izađem. Siguran sam da su shvatili za koga kupujem, jer sam sa sobom imao veliku kutiju, a zaista ne znam zbog čega su odbili da mi prodaju burek. Nadam se da nije onaj najgori razlog u pitanju – ističe Matija.
Da netrpeljivosti prema migrantima ima svugde, pa i u Srbiji koja se za sada pokazala kao više nego dobar domaćin, jasno je svima. Ali ovaj potez je zbunio ovog humanog tinejdžera, koji se ipak nije predao. Shvativši da nema ništa od bureka i peciva za taj dan, odlučio je da ne dozvoli migrantima da sjede praznih stomaka. Umjesto toga je otišao u obližnju radnju i kupio gomilu kolača i slatkiša, koje je onda podjelio nesrećnim Sirijcima.
– Naravno, djeca su se najviše obradovala, ali slatkiše svi vole! Ja uživam u ovome i voleo bih da mogu da nastavim, ali nažalost uskoro mi kreću predavanja i moram da se vratim u London, gdje studiram. Šest mjeseci provodim tamo, šest mjeseci ovde, u Beogradu, i ne znam da li će neko nastaviti ovu akciju kada ja odem. Znam da moja sestra želi da pomogne, ali i ona ide u srednju školu i pitanje je koliko će moći time da se bavi – kaže Matija.
Iako su mu se tokom ovih dana u akciji pridružili sestra, mlađi brat i prijatelji, on se nada da će svojim primerom uspeti da podstakne još ljudi da budu humani. Ipak, ako ste pomislili kako ne može baš svako sebi da priušti 100 bureka na dan zbog finansijske situacije, Matija objašnjava da novac nije jedini vid pomoći, prenosi Blic.
– Pre svega, za 200 dinara bukvalno možete da nahranite jednu petočlanu porodicu, tako što ćete kupiti jednu pogaču. Drugo, svratite dole i videćete da je ovde potrebno mnogo više od novca, potrebni su ljudi koji su željni da pomognu. Potrebne su ruke, volonteri, a to može svako da uradi i nadam se da će nam se što više ljudi pridružiti – iskren je ovaj Beograđanin.
